Директор Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Маријан Ивануша каже да бисмо, нажалост, због појаве других подтипова коронавируса, јужноафричког и британског, који не резултирају озбиљнијом болешћу, али се лакше преносе, могли имати и тежу епидемију због већег броја оболелих.
У тренутку када је два милиона људи умрло у свету, а за који дан се очекује да ће број потврђених инфицираних бити 100 милиона, Ивануша за Н1 ситуацију у свету описује као још увек јако озбиљну.
Он наглашава да у Србији епидемија долази у таласима. “Знамо да је недељама Србија била међу водећим у европским државама по броју новооболелих на 100. 000 грађана. Србија је сада негде на средини европских држава по броју новооболелих”, истиче Ивануша.
Оцењује да је ситуација сигурно боља него у новембру и децембру али да свакодневно имамо нови број новозаражених и да она може у сваком тренутку да се погорша. Зато је, додаје, важно да људи држе дистанцу, да не излазе, држе “хигијену руку и кашља”.
“Има и добрих вести, долазак вакцине. Нешто мање од 50 држава започело је вакцинацију, и Србија је међу првима која је то учинила. Почиње корак по корак и надамо се да ће се тај процес следеће недеље јако убрзати како би се што више људи могло вакцинисати”, каже.
На питање када се може очекивати масовнија вакцинација, он наводи да када погледамо податке за свет, држава која је водећа по броју аплицираних доза вакцине на 100 људи – Израел са више од 20 вакцинисаних на 100 држављана, али да без обзира на то Израел има интензивну епидемију ковида.
“Морамо постићи колективни имунитет, висок проценат људи треба да је заштићен вакцином да бисмо спречили епидемију”, истиче Ивануша.
Када ће грађани Србије стећи колективни имунитет?
Проблем је, каже, јер је тешко на почетку добити довољну количину вакцине и треба успоставити систем за мосовну вакцинацију, што не може да се учини преко ноћи.
“Имате и различите вакцине које треба да се чувају на различитим температурама што је компликовано али могуће. Надам се да ће Србија успети да добије ускоро довољну количину вакцине јер ће се тиме обезбедити заштита највећег броја људи”, каже директор СЗО у Србији.
Он је истакао да је Србија систем масовне вакцинације кренула корак по корак, као и многе западноевропске државе које су одлучиле да се прво вакцинишу највише угрожене групе – здравствени радници који раде са ковид пацијентима и стари у домовима.
То је логистички најлакше јер болнице имају ресурсе, а и у домовима за старе је логистички једноставно отрпемити одређену количину вакцине. „Након те почетне фазе, како долази више вакцина, тако се разрађују и ти логистички путеви и шири популација која добија вакцину“, истиче Ивануша.
Он додаје да нажалост нема одговор на питање када ће се у Србији постићи колективни имунитет јер то зависи од тога колико у количинама вакцина ће Србија да прими.
“Чули смо од власти да је потписан уговор за 8 милиона доза вакцина, али какав је термински план испоруке вакцина је податак који нажалост немам. Надам се да ће то бити што пре, надам се свакако у овој години”, нагласио је Ивануша и додао да да ли ће са тих осам милиона доза бити вакцинисано четири милиона становника пре лета зависи од тога колико ће вакцина бити на располагању.
Наде у систем Ковакс
Упитан да ли ће бити солидарности богатих држава према сиромашнијим и да ће профункционисати Ковакс систем, Ивануша каже да је на неки начин идеалиста и да се нада да ће се показати барем ограничена солидарност међу државама.
Додаје да разуме и унутрашње-политичку ситуацију у појединим државама, где представници влада желе да обезбеде што већу количину вакцина за своје грађане јер су под великим политичким и економским притиском.
Он се нада да ће ипак бити показан одређени ниво солидарности, да ће неке од тих држава одступити од одређеног броја вакцина или донирати дозе које им неће бити потребне. „Наша порука је да нам треба солидарност, не можемо зауставити епидемију ако се она заустави у пет, 10 или 50 држава“.
Поводом одласка тима СЗО у Вухан, наводи да ће истага о пореклу вируса јако дуго трајати јер су питања којима се бави врло тешка и да је та мисија битна да би се сазнало као спречити такве вирусе убудуће. Ипак, каже Ивануша, за борбу против пандемије резултати мисије неће имати никаквог утицаја. „Фокус мог тренутног интересовања је како се спречити ширење епидемије и како се борити у овом тренутку са епидемијом која је у току“, нагласио је Ивануша.
Извор: Н1
