На прелазу између новокалендарске и старокалендарске Нове године, уз духовни мир и добру вољу међу људима које доносе Божићни празници, имамо довољно времена да урадимо ретроспективу онога што се десило у прошлој и размислимо шта нам је чинити у следећој години. Дефинитивно је утисак године 2020. ово зло које нас је задесило са пандемијом нове заразне болести, као и све оне негативне последице које су дошле са овом пошасти по здравље, привреду, међуљудске односе, путовања, породични живот…
Немам дилему да у вези са овим вирусом нема ништа природно већ да је све пуштено из лабораторије међународних центара моћи који су кроз овај експеримент могли да скенирају реакцију читаве планете, сваког народа и државе. Такође, немам сумњи да ће наставити са експериментима, било да је у питању прављење једне светске владе, смањење броја становника на земљи, даље екстремно богаћење привилеговане касте банкара и мултинационалних компанија, а све на штету људских права и слобода, суверенитета независних држава, здравља, демократије…
И све ово није никаква теорија завере, већ текућа пракса завере. Дакле, нова година може бити још гора, али исто тако може бити простор свечовечанске борбе за људска права, слободу од експлоатације и заустављање овог небивалог експериментисања са целим светом.
Србија у свему овоме има и своју додатну погибао, једну ненормалну власт, огрезлу у криминал и корупцију, која почива на безакоњу и лажима, негативној селекцији и владавини купљених диплома и плагираних доктората, као и урушавању демократије, независних државних институција, владавине права и правде. Да ли све ово у Србији може да буде још горе у новој години? Апсолутно да, али исто тако може да буде и почетак краја једног недемократског и криминалног режима. Природно је да ветрови политичких промена након Црне Горе и Бањалуке у прошлој години почну да дувају и у Србији у току следеће године.
Лако је бити мрачан и пројектовати малодушност и очајање на светском и домаћем плану: међународни центри моћи и наша локална власт су свемоћни, грађани су посвуда у страху, опозиција је посвађана и отпор слаб, док терор и тоталитаризам расту… Међутим, постоји и друга страна медаље.
Када је Владислав Петковић дисао писао своју култну песму „Наши дани“, те 1911. године заиста је све изгледало безизлазно, као и данас: мрачне душе назваше се патриоти, на високо подигли се сутерени, набујао шљам и разврат и пороци, лопови нам израђују богаташе, сви подмукли, сви проклети и сви мали постали су данас наши суверени, не чују се ни протести ни јауци… Али, већ следеће, 1912. године, српски народ устаје из духовно и морално мртвих и остварује вековни сан о ослобођењу Косова и читаве Старе Србије, а одазив на мобилизацију премашује 100%. Дубоко верујем да смо као грађани и народ способни за једну такву нову мобилизацију против београдских дахија у новој години и да тај слободарски дух наших дедова још живи у нама.
Све је то лепо, чујем Ваше гласове, али шта нам је конкретно чинити? Моја новогодишња платформа упућена свим опозиционим колегама, али и слободним грађанима Србије, представља план победе над влашћу у четири потеза и гласи:
1. Договор о међусобном ненападању и строго поштовање договореног. Док Србија поново не буде слободна и демократска земља не смемо себи дозволити луксуз међусобних трвења и скретања пажње са задатог циља. Када се изборимо за фер изборе и смену актуелне власти онда ће доћи време да свако од нас изађе пред грађане са својим програмом, да отворено полемишемо и водимо дебате чији је програм бољи, а да бирачи могу да гласају слободно без икаквих притисака и уцена.
2. Заједничка платформа и заједничка делегација за преговоре са влашћу са или без посредовања делегације Европског парламента. Не треба нам више опозиционих преговарачких платформи, већ само једна, обједињена и фокусирана на најважније захтеве из сфере слободе медија, забране функционерске кампање, спречавања притисака на бираче и контроле изборног процеса у целини. Што се Српског покрета Двери тиче, најважније су гаранције да ће оно што се договоримо бити и спроведено у пракси, али не три дана пред изборе већ више месеци раније.
3. Паметан договор у колико опозиционих колона ћемо изаћи на ванредне изборе на свим нивоима. Небитно је да ли је то једна, две, три или четири колоне. Важно је да ниједна није Вучићева лажна опозиција, да свака пређе цензус и да нема одливања гласова испод цензуса већ да сваки опозициони глас буде сачуван, као и да заједнички контролишемо свеукупни изборни процес. Ако будемо паметни – у збиру свих колона и гласова победићемо.
4. Као грађани, демократе и слободољубиви људи морамо бити спремни да на улици бранимо основна људска права и демократију у Србији, како у процесу борбе за слободне и поштене изборе ако власт не буде хтела да испуни захтеве, тако и у одбрани изборне воље грађана ако се усуде да поново лажирају изборне резултате.
Извор: Србин.инфо, директно
