Јосип Стипчевић, геофизичар са загребачког Природно-математичког факултета, синоћ је на Фејсбуку објавио занимљив пост о јучерашњем разорном земљотресу
У њему је покушао да објасни шта је био узрок јучерашњем потресу магнитуде 6,2, који је изазвао огромне штете у Петрињи, Сиску и околним местима, преноси Индеx.хр.
Његов пост преносимо у целости:
“Док с стрепњом гледамо напоре спасиоца у Петрињи и околици покушаћу да објасним понешто о потресима који су се догодили на том подручју. Данашњи потрес догодио се на раседу који се отприлике пружа у смеру северозапад-југоисток и пролази Покупљем у близини Петриње и Глине .’
Овај расед је гранични расед између два врло различита тектонска блока, Динарида и Панонског базена. Стога се може рећи да се преко овог раседа компензују различита напрезања и помаци у тим блоковима. Главни узрок данашњих и јучерашњих потреса налази се далеко од саме локације потреса, тачније на подручју Јадрана. Подручје Јадрана је наиме мала тектонска плоча која је некад била део велике Афричке плоче од које се одвојила пре више милиона година.
Ова “наша” мала плоча назива се Адрија и њено кретање и међуделовање с Европом узрок је потреса у Хрватској, Италији, Босни и Херцеговини, Словенији и свим околним подручјима. Утицај ове интеракције највидљивији је у подручјима уз обалу Јадрана где планински ланци јасно назначују границе Адрије у односу на друге тектонске плоче. Такође, најјачи потреси догађају се управо на подручјима у близини додира различитих плоча, али тај утицај није ограничен само на те уске зоне већ се делимично преноси и на ширу регију.
Ако ближе погледамо раседни састав на којем се данашњи потрес догодио, види се да је помак раседних крила код овог потреса био латерални тј. помак је био хоризонталан и догодио се на равни вертикалној на површину.
Необичан механизам потреса за Хрватску
Овакав механизам потреса врло је необичан за подручје Хрватске где већина земљотреса због притиска Адрије има компресијски режим у којем се једно крило раседа подиже по другом. Прве процене говоре да се потрес догодио на раседу који се пружа северозапад-југоисток те да је дужина пукнућа раседа око 25 км. Овакав потресни механизам те пружање раседа упућују да је дошло до помака северног дела раседа према истоку.
Последњи јак земљотрес на овом подручју догодио се 1909. год. кад је Покупље затресао разоран потрес магнитуде 5,8. Након тог догађаја, кад се ослободила еластичка енергија закључана у стенској маси око раседа, започео је нови циклус напрезања раседних површина услед деловања тектонских сила. Од тада па до данашњег потреса тектонске силе напрезале су стене на том подручју док није дошло до границе пуцања и слома који је узроковао данашњи катастрофални потрес на подручју Глине и Петриње.
Неуобичајен след догађаја
Важно се осврнути и на неубичајен след догађаја код ове потресне серије. Иако смо се надали да је јучерашњи земљотрес био главни земљотрес, испоставило се да је то нажалост био само претходни потрес те се јачи потрес догодио данас. Наравно, није искључено да ће се можда догодити и још јачи удар следећих дана иако је то врло мало вероватно. Оно што је засад сигурно јесте да ће бити још заиста много накнадних потреса од којих ће неки бити поприлично јаки те ће можда узроковати додатна оштећења. Данашњи потрес и његове катастрофалне последице ипак ће нечему користити. Из ових досадашњих и оних потреса који ће се догодити у следећим данима и недељама научићемо много и то ће омогућити спречавање разорних последица будућих потреса у Хрватској – написао је синоћ геофизичар.
Извор: информер.рс/индеx.хр
