Београд, Загреб — У наредних 10 до 15 година може се очекивати да ће се на простору Балкана опет десити врло снажан земљотрес, каже сеизмолог Славица Радовановић.
Према њеним речима, тешко је рећи где же се ти земљотреси догодити, али како каже постоје простори у Македонији, у Бугарској, Румунији, па и у источној Србији у којима дуги низ година нису.
Она је за Телеграф.рс рекла да Хрватска не би требало да очекује јачи земљотрес од овог који ју је јучр погодио од 6,3 степена по Рихтеру као и да се такав потрес не очекује ни у близини, али да је овај земљотрес још један доказ да је очигледно почео циклус јаких земљотреса на простору Балкана.
„“А зашто? Зато што је сеизмичка активност на Апенинском полуострву имала неколико снажних италијанских земљотреса. Ми сеизмолози смо тада рекли да ће се сигурно прелити та сеизмичка активност на простору Балканског полуострва где дуг низ година није било најјачих земљотреса, а нарочито у том приморском делу где је последњи био у Црној Гори 1979. године. Значи, након тога догодила се Албанија која, такође, јако дуго низ година није имала јаких земљотреса. Онда је започела сеизмичка активност код Загреба да би се догодила два јуче, и овај земљотрес данас код Петриње“”, објашњава Радовановић, бивша директорка Сеизмолошког завода Србије, а сада директорка фирме сеисмо.ср.
Према њеним речима, када се пролетос догодио земљотрес код Загреба онда се пореметила та крхка равнотежа која је постојала, па су се догодила ова два земљотреса јуче код Петриње и овај магнитуде 6,3 степена по Рихтеровој скали.
Максимална очекивана магнитуда за Загреб је, такође, преко 6 јединица по Рихтеру, као што је овај био у Петрињи, али не дешавају се два земљотреса тако блиских магнитуда, нити просторно близу један другом, нити временски, објашњава.
Како каже, потребно је да продје значајније време да би се у том истом региону, примера ради Загреб-Петриње обновио тако јак земљотрес.
Зато, додаје, нико у том простору нема разлога да сада страхује. Али, постоје други простори на Балканском полуострву где јако дуго није било јаких земљотреса, а сеизмичка активност је лагано расла.
„Када кажем на Балканском полуострву, значи и чак од Истанбула, од самог краја тог простора, где дуго није било јаких земљотреса. Кроз историју, било је ситуација да се у неколико година догоди неколико јаких земљотреса. Сетите се 1963. био је у Македонији, да би 1969. године био у Бањалуци“, навела је.
Било је потребно неколико година да продје да се деси јак земљотрес, условно речено, у истом простору.
„Сада можемо очекивати у наредних 10 до 15 година да ће се у неком другом простору Балкана опет десити земљотрес врло високих магнитуда, при чему у Србији земљотреси немају овако високе магнитуде какав је био петрињски. Наши максимални земљотреси су имали магнитуде до 6 јединица Рихтерове скале“, нагласила је.
У овом контексту, Радовановић каже, да је сеизмичка активност на Балкану очигледно почела.
„Знали смо…“
Томислав Фикет, заменик директора хрватске сеизмолошке службе каже да је сада проблем што је јучерашњи потрес, који је био снажан, ослободио велику количину енергије. „Ме знамо хоће ли деловати на остале критичне тачке и активирати их. То је незахвално прогнозирати, надамо се да неће“, каже Фикет и истиче да код потреса нема предвиђања.
И он напомиње да је био дуг период сеизмичке неактивности, а сад имамо појачану активност, али у Хрватској су овакве серије потреса ретке.
„Ми смо свесни да смо потрошили време и да смо имали више времена него што је уобичајено за ово подручје Загреба, једно дуже време смо били мирни. Што је то прекорачење било дуже, ми смо били нервознији јер смо знали да постоји реална опасност да се потрес догоди“, казао је Фикет.
Извор: Танјуг/ Index.hr
