Др ветеринарских наука Миланко Шеклер, из тима људи који су у Ветеринарском специјалистичком институту Краљево прочитали геном коронавируса у Србији каже за РТС да је вакцина упаљена шибица на крају тунела, али да она није магични штапић.
Напомиње да ако све чинимо да се не заразимо, прокужавање је, како је рекао, гратис.
Миланко Шеклер је гостујући у Београдској хроници навео да ако је једна особа заражена, а друга није, а загрле се, то може да буде незгодно.
Количина вируса
„Важно је да сви схватимо да се не заражавамо сваки пут кад ступимо у контакт са вирусом. Ако је та количина вируса веома мала, ми се не разболимо уопште. То се зове прокужавање. Заражавање је када се заразите, и то зависи од количине вируса који уђе у кратком временском периоду у организам“, нагласио је Шеклер
То, каже, зависи од маске.
„Микрокапљице које избацујемо из уста, оне веће падну до 0,8 метара, а мање и до преко два, три метра. Маска ефикасно штити од тих микрокапљица, али не од вруса, јер она и не служи за то. Оне служе да све капљице које сад избацујемо не стигну до саговорника. Ако ја носим маску, а ви не носите, око 80 посто је шанса да ћу вас заштитити, а ако оба саговорника имају маску, могућност да се заразите је један према 100“, напомиње Шеклер.
Ако ставимо маску, и скинемо је најбоље је, указује, да је не стављамо поново.
„Маску након ношења баците, не додирујући спољни део, јер може бити заражена, баците је и користите другу кад вам буде поново потребна“, каже Шеклер.
И вируси греше
Истиче да РНК вируси не могу ништа паметније да ураде сем да се мењају.
„Они праве грешке. Један вирус кад уђе једну ћелију треба да направи неколико хиљада потомака. Сваки потомак се разликује у пар слова, два, три. Ту књигу од два три словне грешке можемо да прочитамо. Када је таква ситуација, ми то ништа и не примећујемо, тај се вирус умножава и даље је све то разумљиво. Кад се негде прескочи неколико слова на неком незгодном месту, као што се сад десило, један део и не можете да прочитате. Причамо о синтези протеина. Ту су информације како да вирус направи сам себе. Једно упуство како он себе прави“, наводи Шеклер.
Према његовим речима, ако има грешку у том упутству, он направи неки део мало другачији него што је био.
„Тај део је битан да се за њега направи заштита. Вакцина стимулише производњу наше заштите које треба да неутралишу то место. Ако је грешком променио то место онда наша антитела могу да не препозају то место, па се направи нови сој, где на пример не може да нас заштити вакцина“, рекао је Шеклер.
Извор: РТС
