Пентагон је одлучио да застареле хаубице М109 „Паладин“ замени новим, али се испоставило да од тога код куће нема ништа. Америчка војска расписала је конкурс за перспективну самоходну хаубицу, међутим, што се ретко дешава, оружје ће морати да купују у иностранству
У конкурсу Министарства одбране САД за нову самоходну хаубицу од 155 мм учествују компаније из Европе, Африке и Азије. Они ће своје производе предати на упоредне тестове почетком године. Занимљиво је да су Американци тражили искључиво самоходну верзију САУ, преносе РИА Новости.
Јасне карактеристике
Пентагону је потребна покретна, отпорна и моћна хаубица. Један од главних захтева је велика брзина ватре. Због тога сви конкурентни узорци морају бити опремљени полуаутоматским или аутоматским системима за пуњење. Време преласка из положаја за марш у положај за борбу мора се свести на минимум. Покретљивост је такође важна, омогућавајући брзо повлачење са ватреног положаја како би се избегла ватра непријатеља.
Израелци нуде АТМОС – хаубица од 155 мм на шасији са три или четири осовине. Ефективни домет ватре је 40 километара, а брзина до 80 километара на сат. Међутим, хаубица се пуни ручно, што утиче на брзину ватре у зависности од брзине посаде – од четири до девет граната у минути. Ипак, Израелци истичу да хаубицу користе Израелске одбрамбене снаге и да се добро показала у борбеним операцијама.
Британска фирма БАЕ Системс жели да прода АЦС Арчер Американцима. Њена јача страна је пуна аутоматизација пуцања. Посада управља хаубицом из оклољеног кокпита, а све операције може изводити једна особа. Програмери тврде да је самоходна хаубица способна за дејство у року од само 30 секунди након што добије наређење за отварање ватре. Капацитет је 21 граната са дометом 40 километара. Међутим, ни сами Британци не журе с куповином ових самоходних хаубица, а до сада је само Шведска наручила неколико десетина.
САД су се обратиле земљама попут Србије, Словачке, Француске, Јужне Африке и Јужне Кореје за помоћ. Дакле, Срби ће представити сопствени развој – хаубицу НОРА Б-52. Заправо се ради о модификованој совјетској 152-милиметарској хаубици Д-20. Прелазак у ватрени положај је око минут. Брзина ватре је од шест до 12 граната у минути, а домет 41 километар.
Сада се америчка војска широм света користи хаубице М109 Паладин. Ове самоходне хаубице су у употреби од почетка 1960-их, те су застареле. Упркос бројним побољшањима, карактеристике ове машине знатно заостају за страним аналозима.
НОРА-Б52
Порекло пројекта НОРА-Б52 сеже у 1980-те године, када је у Војнотехничком институту зачета идеја да се далекометна топ хаубица постави на шасију теренског возила конфигурације 8×8. Од тада па до данас генерације изванредних инжињера радиле су на овом пројекту и достигле да НОРА буде оваква каквом је видимо данас.
Самоходно оруђе НОРА-Б52 М15, у односу на топ-хаубицу 152 мм М84, поседује бројна унапређења. Сама концепција решењ самоходног оруђа и габаритне димензије обезбеђују побољшану мобилност и већи домет оруђа који износи 41 км, док код топ-хаубице 152 мм М84 домет износи 24 км. Систем за управљање ватром, систем везе између чланова послуге, могућност аутоматског пуњења оруђа и усмеравања помоћу ГПС позиционирања, испаљивање више пројектила из истог оруђа са различитим елевацијама и пуњењима тако да пројектили падну у исто време на циљ, уграђени бацачи димних кутија, само су неке компоненте које топ-хаубица 152 мм М84 не поседује, за разлику од модернизованог оруђа НОРА-Б52 М15. Такође, НОРА има побољшану оклопну заштиту целокупне послуге док топ-хаубица 152 мм М84 има само штитове за нишанџију и помоћника нишанџије.
Основно наоружање самоходног оруђа НОРА-Б52 М15 је топ 155 мм, уграђен у куполу (делимично оклопљен) на модификовану основу теренског аутомобила, а помоћно наоружање је митраљез 12,7 мм са турелом. Допунско наоружање представљају бацачи димних кутија – две групе по два бацача 82 мм уграђене на предњи део кабине возила, а од наоружање за обуку користи се спрегнути топ 20 мм М55.
Самоходно оруђе НОРА-Б52 може да се креће по свим врстама терена, у свим климатским условима и дању и ноћу, а њену посаду чини пет чланова: командир, нишанџија, возач и два послужиоца. Највећа брзина кретања по равном асфалтном путу износи око 80 км/х, по равном макадамском путу око 40 км/х, савлађује ров ширине око 1600 мм, уздужни нагиб 50% и попречни нагиб 20%. Аутономија кретања по равном путу је до 500 км, дубина воденог газа 1 м, висина вертикалне препреке 0,50 м, минимални радиус окрета око 16,6 м и са оштећеним пнеуматицима може прећи пут до 50 км.
Извор: Восток/Информер
