Основни узрок рака службено је откривен пре 1923., а проналазач је 1931. за то добио Нобелову награду из медицине. Врло мали број људи у свету зна за то, јер је та истина нажалост сакривена од јавности.
Године 1931. немачки научник Ото Хајнрих Варбург (1883.-1970.) примио је Нобелову награду за проналазак основног узрока рака. Др Варбург је открио да је рак резултат антифизиолошког начина живота.
Антифизиолошким начином прехране (претежно храном која закисељује) и физичком неактивношћу тело ствара киселу средину слабо снабдевену кисеоником.
Ћелијска киселост истискује кисеоник, а помањкање кисеоника у станицама ствара киселу средину.
Др Варбург је рекао: “Помањкање кисеоника и киселост су две стране исте медаље: ако неко има једно, има и друго”.
Ако имате превисоку киселост, аутоматски ће вам недостајати кисеоника у организму; ако вам недостаје кисеоника имаћете закисељен организам. Кисела средина је средина без кисеоника.
“Одузмете ли здравој ћелији 35 одсто њеног кисеоника, можете је претворити у ћелију рака за само два дана”, тврдио је др Варбург.
“Све нормалне ћелије имају апсолутну потребу за кисеоником, али туморске ћелије могу живети без њега. То је правило без изузетка”.
Туморска су ткива кисела, док су здрава алкална
У свом делу “Метаболизам тумора“, др Варбург је показао да сви канцерогени облици испуњавају два темељна услова: крвну киселост и хипоксију (помањкање кисеоника).
Открио је, да су туморске ћелије анаеробне (не удишу кисеоник) и да не могу преживети у присутности високих концентрација кисеоника.
Туморске ћелије могу преживети само уз помоћ глукозе и у средини без кисеоника.
Стога, карцином није ништа друго него одбрамбени механизам, који наше ћелије користе да би преживеле у киселој средини без присуства кисеоника.
Здраве ћелије живе у алкалној средини пуној кисеоника, која омогућава њихово нормално функционисање. Туморске ћелије живе у киселој средини сиромашној кисеоником.
Киселост и алкалност организма зависи од хране
Након што је завршен пробавни процес, храна, зависно од свог нутритивног профила, ствара услове киселости или алкалности у телу. Поједностављено речено, алкалност организма зависи о тога шта једемо.
Кисело или алкално стање мери се ПХ скалом од 0 до 14, гдје је 7 неутрална зона. Од 0 до 7 је кисело, а од 7 до 14 је алкално.
Наше ћелије, да би могле успешно функционисати, требају имати лагано алкалан пХ, мало изнад 7.
Код здравог појединца пХ крви налази се између 7,40 и 7,45.
Крв се непрестано сама регулише како не би упала у метаболичку киселост.
Међутим, нека храна закисељује крв и загађује тело.
Храна која закисељује тело:
* Рафинирани шећер и сви његови деривати. Од свих је најгори, јер нема беланчевина, масти, витамина ни минерала, само рафинисане угљене хидрате, који шкоде панкреасу. Његов пХ је 2,1 (веома кисео).
* Месо (све врсте)
* Производи животињског порекла – млеко и сиреви, павлака, јогурт итд.
* Рафинисана со
* Рафинисано брашно и сви његови деривати као што су тестенина, торте, кекси итд.
* Хлеб
* Маргарин
* Кофеин
* Алкохол
* Дуван
* Сва индустријски прерађена и конзервирана храна, која садржи конзервансе, вештачке боје, ароме, стабилизаторе итд.
* Антибиотици и уопштено сви лекови
Храна која алкализује:
* Сво сирово поврће. Неко је кисело по окусу, али у телу се мења и постаје алкално.
* Воће. На пример, лимун унутар тела има веома висок степен алкалности. (Немојте да вас завара његов веома кисели укус).
* Бадеми. Врло су алкални.
* Интегралне житарице: једина алкализирајућа житарица је просо. Све су остале житарице лагано киселе, али идеална прехрана треба и одређени постотак киселости па ваља јести и нешто житарица. Све житарице морају се јести куване.
* Мед. Има врло високу алкалност.
* Хлорофил. Зелене биљке садрже хлорофил који је веома алкалан.
* Вода. Важна је за производњу кисеоника. Увек будите добро хидрирани, пијте воде малим гутљајима током целог дана.
* Вежбање. Вежбе помажу одржавати алкалност организма јер дају кисеоник целом телу. Седалачки начин живота уништава живот.
Хемотерапија не лечи него погоршава киселост организма
Хемотерапија закисељује тело до те мјере да оно мора посегнути за алкалним резервама организма, како би неутрализовало киселост жртвујући минерале (калцијум, магнезијум, калијум) уграђене у кости, зубе, удове, нокте и косу.
Из тог разлога примећујемо промене на особама које примају хемотерапију, између осталог и опадање косе.
Остали лекови такође погоршавају киселост организма, па их ваља избегавати колико је то год могуће.
Исправан омер пХ
Као што је наглашено, потпуно је немогуће да се рак појави у некој особи која се здраво храни, пије пуно чисте воде и вежба.
Да бисте се исправно хранили, осигурајте себи 60 одсто алкалну прехрану и избегавајте производе који су у већини кисели, као што су газирана пића, слаткиши, брза храна.
Не злоупотребљавајте со те је користите што је мање могуће.
Ако сте болесни, идеално је да вам исхрана буде 80 одсто алкална.
Имате ли карцином, савет је да алкализујате тело што је више могуће. То можете постићи уз помоћ прехране, вежбе, избегавања стреса и додатног уноса хлорофила.
Мишљења стручњака
“Све такозване природне смрти нису ништа друго него терминална тачка засићености тела киселошћу”, рекао је Џорџ В. Крајл из Кливелнда, један од најпризнатијих хирурга на свету.
“Нису важна безбројна имена болести, него чињеница да оне све произлазе из основног узрока: превише киселости у телу.” – Др Теодор А. Баруди, књига “Алкализуј или умри” (“Алцализе ор Дие”):
“Повећана закисељеност организма узрок је свих дегенеративних болести. Ако дође до поремећаја равнотеже и организам започне складиштити киселост и токсине у већој мери него што их може излучити, онда се јављају болести” – др Роберт О. Јанг
Извор: znanjejemoc.info/M. P.
