ВЕСТ да се Београд годинама уназад буди као најзагађенији град на планети више није новост, али последице удисања таквог ваздуха за многе грађане су и даље непознаница, посебно када је стање погоршано због киселе магле и ниских облака који задржавају чађ и прашину у приземном слоју.
Пулмолог примаријус др Татјана Радосављевић рекла је да у зависности од тога шта се све налази у загађеном ваздуху, тај утицај може бити директан и и индиректан.
– Две значајне супстанце које чине аерозагађења су сумпор-диоксид и азот-диоксид, који са кондензованом паром која чини маглу, чине јаке киселине, као што су сумпорна и азотна киселина, једне од најјачих киселина. Зато почињу да нам цури нос, сузе оче, да нас пеку очи, да осећамо да не можемо да удахнемо довољно ваздуха – објаснила је др Радосављевић.
Таква једна ситуација је, како је додала, забележена у историји Енглеске 1952. године, када је за четири дана због те киселе магле више хиљада људи у Лондону умрло од последица аерозагађења.
Међутим, учесник у загађењу је и азот, али и тзв. ПМ честице прашине које долазе до најситнијих делова плућа, иду до срца и мозга и одговорне су за многе хроничне болести, срчане болести, коронарне сметње и Алцхајмерову болест.
Извор: Курир
