Да ли је хиљаде жртрава ковида 19 у Италији могло бити спасено да су државне институције и владини службеници радили посао за који су били плаћени?
Одговор на ово питање покренула је група “Ми оптужујемо”, коју чини родбина особа које су преминуле од корона вируса у граду Бергаму, гђе је у првом таласу умрло више од 3.000 заражених.
Идући трагом ове вести екипа познате телевизијске емисије “Рапорт”, која се успешно бави истраживачким новинарством, открила је низ докумената које су италијанске власти чувале као тајну.
Документи показују да су државне институције биле неспремне за пандемију која је тешко погодила Италију, али и да су кризу погоршале нечињењем и заташкавањем.
Новинари су утврдили да је докуменат о томе како је Италија одговорила на пандемију ковида19, а који је направила група италијанских истраживаца по нарудзбини Светске здравствене организације (СЗО), прво објављен на званичном сајту Организације, а дан касније повучен и “нестао без трага”.
Извештај, чију су копију новинари наводно пронашли, пун је описа и речи које су се могле читати и у медијима током првих месеци пандемије, као: недостатак опреме, лекари незаштичени, непостојање плана, неспремност, конфузија и сл.
Новинари тврде да је извештај, који је описао реално стање у првим месецима пандемије, повучен под притиском другог човека у СЗО, Италијана Ранијерија Гвера.
Он је пре посла у СЗО био један од директора у италијанском министарству за здравство и лично је одговоран за то што национални план за заштиту у случају пандемије није ажуриран од 2006 године.
Да је анти-пандемијски план био редовно ажуриран, као што захтева ЕУ, број жртава пандемије би био далеко мањи, тврде саговорници емисије “Рапорт”.
Тајном је проглашен и стављен у фиоку још један важан документ о процени развоја пандемије корона вируса и план заштите, који је математичким методама јос у фебруару, а на основу кинеског случаја, разрадио млади изтраживач Стефано Мерлер.
Наиме, новинари су утврдили да стручњаци владиног научно-техничког комтета, задужени да прате, анализирају и предлажу анти-ковид мере, цели месец дана нису ни погледали тај докуменат, а када су то учинили, у марту, већ је било касно да примене оно што је млади истраживач предлагао.
Новинари емисије “Рапорт” успели су да разговарају са главним актерима целе афере, и показали да се ради о типичној “нисам ја крив, питајте неког другог”.
У тој игри “нисам ја”, актери су, поред заменика председника СЗО Ранијерија Гвере, и неки актуелни чланови владних комитета, министар за здравство Роберто Сперанца, који је испитан о случају, али је његово сведочење пред парламентарном комисијом такође означено тајном.
У међувремену, комитет родбине преминулих од ковида19, из Бергама ”Ми оптужујемо” наставља са прикупљањем података па је, на основу чињеница, а по налогу тужиластва, полиција ушла и запленила сву преписку и документе из Високог института за здравство ( ИШ), који се односе на случај.
Новинар “Рапорта”, на крају емисије се пита, имајући у виду све чињенице и страшне последице у људским жртвама, колико се након свега може веровати СЗО, ако је један њен човек, Ранијери Гвера, толико утицајан да може да нареди скривање важног документа и да прети маладим истраживачима отказом.
Наиме, у емисији један од аутора документа, који је објављен на сајту СЗО, а затим повучен, Франческо Замбон, рекао је, не знајући да је сниман, како се боји да ће бити отпуштен, упкрос добро обављеном послу, јер је он ситна риба, а да би се сачувала глава неке крупне рибе.
Извор: Тањуг
