Удружење фриленсера и предузетника Србије наводи на свом сајту да, према важећем Закону о порезу на доходак грађана, Србија порез и доприносе за пензијско и здравствено осигурање може захтевати не само од фриленсера, већ и од држављана који раде и живе у иностранству.
Члан 7 овог закона наиме прописује да је обвезник пореза на доходак грађана резидент Републике Србије, за доходак остварен на територији Републике Србије и у другој држави. Наиме, сви држављани Србије који потпадају под дефиницију резидента дужни су да плате порез и доприносе.
ФА закон каже да је резидент физичко лице које на територији Републике Србије има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или на територији Србије, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.
Како објашњава Удружење фриленсера и предузетника Србије, формулација “или” значи да је довољно да испуните један од горе наведених критеријума, како бисте по закону били третирани као резидент који мора да плаћа порез и доприносе. На пример, ако сте се преселили у Немачку пре десет година и радили тамо, али нисте одјавили пребивалиште из Србије. Или сте одлазили на привремен рад у неку земљу Европске уније на 90 дана, враћали се у Србију, а онда опет ишли на рад.
Без обзира на то што сте плату зарадили у иностранству, Србија вас обавезује да њој платите порез и доприносе за ПИО и здравствени фонд.
Према речима УФПС порез је 10% пореске основице, а допринос за ПИО и здравствени фонд 25,5%, односно 10,3% целе зараде.
Пореска основица добија се тако што од плате одузмете месечну неопорезиву суму. Та сума износила је током 2020. године 16.500 динара (141 евро), што значи да на плату од 1.000 евра за порез плаћате 10% од 1.000 – 141 = 859 евра, односно 85,9 евра. Ако сте ту плату примили 2019. године, порез вам је већи зато што је месечна неопорезива сума била мања. Без обзира на неопорезиву суму, од зараде Пензионом фонду плаћате 25,5%, што износи 255 евра, а здравственом фонду 103 евра.
Ова рачуница показује да би Србија укупно могла да захтева да јој платите 443,9 евра од 1.000 које сте зарадили ван Србије. За дванаест месеци рада ван земље, ваш дуг према Србији попео би се на 5.326 евра! Ако сте притом користили девизни рачун из банке регистроване у Србији да примате ту плату, налазите се у регистру који је Пореска управа добила од тих банака. У том случају, можете бити предмет пореске контроле која је најављена у октобру.
Ако сте користили страни девизни рачун, Србија од страних банака може тражити информације о рачунима својих резидената. Намера државе Србије је да наплати порез и доприносе за неколико година уназад са каматом, која износи нешто преко 10% годишње.
УФПС објашњава да ако је порез на вашу плату плаћен у другој држави, можете бити ослобођени дела пореза Србији, а за то постоје два услова. Први је да Србија са том државом има уговор о избегавању двоструког опорезивања, а други да имате доказ да је порез за вашу плату већ плаћен у иностранству.
Тако на пример, ако је ваш послодавац платио у другој држави 50 евра на име пореза, а Србија потражује од вас 85,9 евра, онда Србији плаћате разлику (35,9 евра).
“У закону о доприносима и закону о порезу нема помена о ослобађању од доприноса. Дакле, то што сте уплаћивали пензионо осигурање у неки инострани фонд не ослобађа вас нужно обавезе према Србији. И даље можете бити дужни да платите допринос за ПИО и здравствени фонд Србије. Као пореском резиденту, где год да се налазите и где год да радите, Србија од вас може захтевати доприносе. Укупно 35,8% сваке зараде морали бисте платити Србији на то име. Порез не морате платити само ако је у иностранству плаћен већи порез него што би био у Србији, али доприносе морате”, наводе из УФПС.
Извор: Блиц
