Циљ вежбе је побољшање сарадње у међународним операцијама одзива на катастрофе – наводи се на званичној страници НАТО, додајући да ће вежба симулирати различите ситуације
У јеку забринутости Запада о блиским војним и другим везама Србије са Русијом, Србија ће у периоду од 8. до 11. октобра бити домаћин вежбе „Србија 2018“ коју ће одржати НАТО Евроатлански центар за координацију активности у пружању хитног одговора и Министарство унутрашњих послова Србије.
– Циљ вежбе је побољшање сарадње у међународним операцијама одзива на катастрофе – наводи се на званичној страници НАТО, додајући да ће вежба симулирати различите ситуације.
Операције укључују претрагу и спасавање, медицинске и парамедицинске тимове, хемијску биолошку радиолошку нуклеарну заштиту, као и тимове за деконтаминацију и тимове за спасавање воде, додају.
Упоредо са припремом за тактичко-показну вежбу у Младеновцу, на којој ће своје представнике имати 30 земаља са око хиљаду учесника, у фокусу се нашао и нови војни договор између Србије и Кине.
Заменик министра одбране Ненад Милорадовић изјавио је 18. септембра српској агенцији Тањуг да је Србија пристала да купи софистицирано оружје и војну технологију из Кине „што скоро ниједна земља у свом окружењу нема“.
Рекао је да ће нови борбени дронови имати способност да извиђају, открију мете по дану и ноћу, као и могућност пуцања ласерско вођених бомби и ракета, а договорени споразум ће укључити и индустријску сарадњу и трансфер технологије.
Војска Србије је недавно приказала МИГ авионе које је раније добијала као донацију из Русије. Међутим, Министарство одбране је морало да троши милионе на њихову модернизацију.
У априлу је руска агенција Тасс објавила да су се Србија и Русија договориле о куповини новог оружја у Србији, укључујуц́и транспортне хеликоптере Ми-17, Т-72 тенкове, БМП-2 и пешадијска борбена возила.
Србија је такође обавила војне послове са Белорусијом ове године.
Тадашњи министар одбране Зоран Ђорђевић, у посети Белорусији, је 29. јануара 2017. рекао да је Белорусија вољна да донира осам МИГ 29 авиона, као и руски пројектиле ракетне системе. Српски медији известили су у априлу да ће се летови очекивати ове године.
Српски војни експерти сматрају да је војна надоградња део покушаја владе да покаже проруско становништво у великој мери да Србија продубљује своје везе са својим старим савезником, Москвом.
Циљ октобарске НАТО вежбе у међувремену одговара званичној намени контроверзног руског хуманитарног центра у јужном српском граду Нишу.
Центар инсистира да постоји само да би се обезбедили „хитни хуманитарни одговори, помоћ спречили природне катастрофе и адресирали технолошке несреће и елиминисали њихове последице“.
Иако је Србија чврсто при ставу о војној неутралности, са НАТО Алијансом је повезана кроз програм Алијансе Партнерство за мир.
У марту 2015. године закључен је Индивидуални акциони план о партнерству са НАТО-ом, што се сматра највишим нивоом за земљу која није чланица.
Међутим, према истраживањима јавног мњења већина Срба се противи приступању земље НАТО, чему је у великој мери допринела агресија 1999. године коју је савез покренуо ваздушним ударима на СР Југославију.
Током 78 дана бомбардовања, Србија је била присиљена да се повуче са Косова, које је потом стављено под међународну администрацију и прогласило независност 2008. године.
Извор: Телеграф.рс/Balkan Insight
