Поводом пуштања у рад постројења „Дубока прерада“ и модернизације Рафинерије нафте у Панчеву, загребачки „Јутарњи лист“ објавио је текст у ком се анализира ситуација на регионалном нафтном тржишту и разматра питање зашто је то лоша вест за хрватску компанију Ина.
„Несрећа можда никада не долази сама, али из перспективе хрватске нафтне компаније Ине ваља се запитати мора ли доћи у тако великом друштву“, започиње аутор Марко Биочина у тексту „Јутарњег“.
Компанија је ове године прво била суочена с великим кибернетичким нападом, потом је тржишни рат Саудијске Арабије и Русије изазвао урушавање цене нафте, да би потом пандемија вируса корона урушила потражњу за дериватима, наводи се у тексту.
Резултат је пословни губитак од милијарду куна у првих девет месеци ове године, а аутор напомиње да ту проблеми не престају.
„Пре неколико седмица један од Ининих кључних регионалних конкурената — српски НИС — у погон је ставио ново постројење за обраду тешких остатака у својој рафинерији у Панчеву. Ради се о сличном постројењу какво Ина већ годинама планира да изгради у својој ријечкој рафинерији, а уз помоћ којег ће рафинерија у Панчеву практично потпуно елиминисати производњу неисплативог лож-уља-деривата који се продаје по цени нижој од сирове нафте“, каже се у тексту.
Аутор указује да ће сада српска компанија у власништву руског Гаспромњефта производити више вредних деривата него раније и то по нижој производној цени.
Ситуација на тржишту у региону
Сматра да ће довршетак пројекта у Панчеву — иако је прошао као релативно незапажена вест у хрватској јавности — знатно утицати на регионално тржиште нафте (још увек најважнијег енергента), али и пословне перспективе Ине (још увек највеће хрватске компаније).
„Први ефект произлази из основног односа понуде и потражње. Наиме, потрошња нафтних деривата у земљама бивше Југославије већ годинама стагнира или пада, а с обзиром на еколошку агенду Европске уније, реално је очекивати да ће се тај тренд наставити. Утолико, свака додатна литра деривата која се произведе и прода из Панчева, избиће литру неког од постојећих опскрбљивача“, наводи се у тексту.
Како је и Србија велики увозник деривата, наводи хрватски лист, логично је очекивати да ће осетан део нове производње из Панчева ићи на домаће, српско тржиште, али свакако треба очекивати да ће део ићи и на тржишта околних земаља, посебно у радијусу од 300 километара од рафинерија.
„Како НИС, односно Гаспромњефт има релативно развијену малопродајну мрежу у БиХ, где је својевремено преузео ОМВ-ов ланац бензинских станица, може се очекивати да ће појачати активности тамо, али није искључено да крене и у јачи пословни искорак кроз велепродају у источној Хрватској. И једно и друго пословни је изазов Ини“, констатује се у тексту загребачког дневника.
Босна и Херцеговина је компанијино традиционално тржиште и једно од, додаје се, ретких преосталих у региони где је Ина у саставу МОЛ-а добила могућност пословног ширења.
У тексту се истиче да би ријечка рафинерија морала да доврши процес модернизације и изгради постројење слично оном у Панчеву како би постала конкурентна. Реч је о пројекту вредном четири милијарде куна, а у компанији тврде да ће он, упркос тренутним губицима, бити довршен и почети с радом током 2023.
Ипак, ако се те најаве и обистине, указује „Јутарњи“, ријечкој рафинерији предстоје барем две и по године нарушене конкурентности, због прераде нафте са значајним уделом лож-уља.
„Логично је очекивати да конкуренција тај период неће преспавати већ агресивно користити своју предност да заузме што већи тржишни удео“, закључује аутор текста.
Извор: rs.sputniknews.com
