Једну реченицу гувернерке Јоргованке Табаковић јуче су многи дужници, и грађани и привредници, „између редова“ схватили као могућност за нови, трећи мораторијум на кредите.
– Народна банка Србије прати ситуацију, као и потребе грађана и привреде, и ако буде требало спремна је поново да реагује -изјавила је прва дама НБС која је претходних месеци подржала привреду и становништво са два мораторијума на дугове у банкама.
– Време пред нама и даље носи изазове. НБС наставља да прати и анализира потребе наших грађана и првиреде и у координацији са владом спремни смо да реагујемо и у наредном периоду, у складу са развојем ситуације и без угрожавања ценовне и финансијске стабилности – рекла је Табаковић.
Део јавности препознао је у овој изјави гувернерке могућност увођења трећег мораторијума на отплату кредита, након првог тромесечног крајем марта и другог двомесечног крајем јула.
Подсетимо, први мораторијум на отплату кредита, и за привреду и за грађане, почео је 31. марта и трајао 90 дана. Народна банка Србије је застој у отплати обавеза прописала за све дужнике који то желе (физичка лица, пољопривреднике и предузетнике и привредна друштва), а само 6 одсто грађана и 7 одсто фирми тражило је да настави са редовном отплатом.
Други мораторијум на обавезе према банкама почео је крајем јула и овај застој у отплати прихватило је нешто мање клијената – 82 одсто грађана и 69 одсто предузећа. Укупна вредност другог мораторијума износила је скоро милијарду евра.
Рате веће за неколико евра, дужи и период отплате
Говорећи о мораторијуму, треба напоменути да након мораторијума клијенти своје кредите отплаћују дуже за период застоја, а месечна рата им је нешто већа.
Клијенти који имају, на пример, кеш кредит од 500.000 динара, након мораторијума су добили додатни трошак од око 500 динара, и то 310 динара по основу првог, тромесечног мораторијума и 200 динара више по основу мораторијума у августу и септембру. Уколико, рецимо, за стамбени кредит плаћате месечну рату од 300 евра и ако вам је до краја отплате остало још 10 година, месечни трошак је сада већи за укупно 750 динара.
Дужници су могли да се јаве банци са предлогом да заустављене рате отплате на један од два додатна начина – у првој верзији могли су одмах да плате камату доспелу током трајања мораторијума, а да им главнице буду наплаћене на крају, у додатних неколико месеци. Друга опција била је да исплате сва потраживања доспела током застоја и да затим наставе са отплатом рата по истим условима као и пре мораторијума.
Како да израчунате рату?
Ако желите сами да израчунате ново увећање рате, формула је прилично јасна: саберете редовну камату за време трајања застоја (за све месеце застоја) и поделите је са бројем преосталих рата до краја отплате кредита.
Информацију о износу камате по месецима добили сте у плану отплате по узимању кредита, а информацију можете сазнати и уласком у податке о вашем кредиту на интернет страници банке или у изводу о кредиту.
100 евра, пет минималаца
Подсетимо, у оквиру пакета подршке, држава је крајем маја и почетком јуна уплатила једнократну новчану помоћ од 100 евра за четири милиона грађана Србије, који су се пријавили за ову меру.
У мају, јуну и јулу држава је као вид подршке привреди погођеној корона кризом, исплатила три минималца за све запослене у фирмама које су се пријавиле за овај вид помоћи. Затим је ова мера настављена и у јулу и августу, када су предузећа добила по 60 одсто минималца за запослене, односно око 18.000 динара.
Прочитајте и кад стиже новогодишњи бонус за пензионере који је претходних година износио и до 5.000 динара.
Извор: Блиц
