Овај празник спада у ред највећих Црквених празника.
Српска православна црква и верници 21. септембра празнују као рођење пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија. Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и оца из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено порекло царско а по мајци архијерејско.
Већ у трећој години, Марија која је настала као плод молитви, је одведена у храм Јерусалемски, а од седме је живела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма. Са 15 година примила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина божијег, а на четрдесети дан по рођењу Христовог однела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа.
После његовог вазнесења, живела је још 24 године, лечила болесне, помагала сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива.
Сваки православац би требао на тај дан ако је у могућности да оде на Свету Литургију, исповеди се и причести.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари. Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме. Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. Наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар.
Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију.
Извор: БКТВНеwс / Wикипедиа / Србија јавља / Мондо
