Издвајамо Православље

ДАНАС СЛАВИМО ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ СВЕТАЦА А НИЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО: Сви верници би требали да истрпе ОВО…

Данас се празнује Свети Аврамије Затворник

Аврамије је био наочит младић и родитељи су хтели да га добро ожене. Аврамије је то упорно одбијао и на крају побегао с венчања, оставивши невесту, родитеље, дом и пријатеље.

Свети Аврамије и синовица му Марија (Фото: Јутјуб)

Склонио се у самоћу, где се подвизавао преко 50 година. За то време је само два пута напустио келију – једном по заповести епископовој да преведе у хришћанство многобожачко село, а други пут да спасе своју заблуделу синовицу Марију.

Слави се као крсна слава.

Расуђивање на данашњи дан каже:

Ко претрпи до краја, спашће се, рекао је Господ. Вера је једина светлост трпљењу, јер трпљење само по себи представља неподносиви мрак.

Вера је сјајна звезда у томе мраку; вера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима сву тежину трпљења.

Св. Аврамије пружа нам прекрасан пример истрајности у трпљењу. Досаде, које му је причињавао ђаво разноврсним искушењима и застрашивањима, мало кога да не би покренуле, да остави једно место и пресели се на друго. Али Аврамије није се хтео пресељавати, да не би демон зли ликовао, него је истрајао на своме месту и победио је ђавола.

Српска православна црква  њени верници данас славе и преподобну мученицу Анастасију Римљанку

Рођена у Риму од благородних родитеља, и остала сироче од три године. Као сироче би узета у неки женски манастир близу Рима, где игуманијом беше нека Софија, монахиња на високом ступњу савршенства. После 17 година прочу се Анастасија свуда унаоколо, међу хришћанима као велика подвижница а међу незнабошцима као ретка лепотица.

Света Анастасија Римљанка (Фото: Јутјуб)

Незнабожачки градоначелник Проб чу за њу и посла војнике да је доведу. Добра игуманија Софија два сата саветоваше Анастасију, како да држи веру, како да одоли ласкавим обманама, и како да отрпи муке. Анастасија јој рече: „готово је срце моје за Христа страдати, готова је душа моја за сладчајшега Исуса умрети.”

Изведена пред кнеза, Анастасија јавно изрече веру своју у Христа Господа. А када је кнез одвраћаше од вере, најпре обећањима па претњама, рече му св. мученица: „готова сам за Господа мога умрети не једанпут но — о кад би то могуће било — и сто пута!” Када су је били обнажили ради поруге, она је викала на слуге: „бијте ме, и сеците, и трзајте, покрите ранама моје наго тело, и крвљу сакрите срам мој!”

Беше бијена, трзана и сечена. У два маха осети велику жеђ и поиска воде. И напоји је неки хришћанин Кирил, због чега би од мученице Христове благословен, а од незнабожаца посечен. Одсечене јој беху груди и језик.

Ангел Божји јављаше се и подржаваше је. Најзад би мачем посечена ван града. Блажена она Софија нађе тело њено и чесно сахрани. Увенча се Анастасија венцем мученичким при цару Декију.

 

Извор: nadlanu.com / Србија јавља

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ