– Ефекти аерозагађења нису ограничени само на дисајне путеве, већ и на све друге органе. Постоји јасна корелација броја оболелих од карцинома и степена аерозагађења, а слично је са свим другим болестима – каже у интервјуу за „Блиц“ пулмолог проф. др Бранимир Несторовић.
Последњих дана и недеља ваздух у Србији има и боју и мирис. Из године у годину расте број деце са респираторним проблемима, а тешки метали које удишемо трајно се настањују у нашем организму и изазивају бројна обољења.
Сведоци смо да је аерозагађење у нашој земљи све већи проблем. Да ли расте број деце са респираторним проблемима?
– Аерозагађење спада међу најважније узроке обољевања и смрти према подацима Светске здравствене организације. Други узрок је загађење буком. Када сам почео да се бавим овим послом, број деце са обољењима респираторног тракта је био низак (испод један одсто све деце). Тренутне процене су да скоро свако шесто дете има астму, преко 20 одсто алергијску кијавицу, а у порасту су и друге болести респиратрорног тракта (укључујући респираторне инфеције). Ја сам увек амбуланту на Клиници радио средом, број пацијената је са пет до 10 почетком каријере нарастао на 30 до 40.
Које су то најагресивније честице за наша плућа?
– Иако се много прича о честицама (ПОМ2,5 и ПМ10), гасови су знатно важнији, јер продиру дубље у дисајне органе. Честице изазивају обољења горњих дисајних путева и великих дисајних путева (синузитисе, бронхитисе, стварање секрета). Гасови су узрок астме, хроничне опструктивне болести, а вероватно и карцинома (овде се посебно издвајају гасови који настају сагоревањем филтера цигарета – који је сачињен од целулоза ацетета). Најагресивнији је сумпор диоксид, који настаје сагоревањем угља у електранама, али не треба заборавити ни озон (стварају га мотори са унутрашњим сагоревањем, посебно дизел мотори).
Може ли се говорити о најосетљивијој животној доби, када је реч о аерозагађењу и његовом утицају на плућа?
– Најосетљивија су деца до треће године, јер се њихова плућа налазе у фази развоја. Оштећења у том периоду могу да оставе трајне последице. Ова група је такође веома осетљива на вирусне инфекције, а оне додатно погоршавају оштећење плућа изазвано аерозагађењем.
Које су то касније болести које се могу развити код особа које су као деца биле изложене загађеном ваздуху?
– Најчешће су астма и хронична опструктивна болест плућа, а код горњих дисајних путева хронични синуситиси. Оштећење плућа аеозађењем доводи до смањења отпорности на различите инфективне узрочнике, па је позната појава да становници градова где је аерозагађење високо често имају нападе отежаног дисања или понављаних запаљења плућа.
Да ли аерозагађење изазва и одређене алергијске реакције?
– Оштећење слузокоже доводи до олакшаног продирања алергена кроз слузокожу дисајних путева, а ово олакшава настајања алергијске сензибилизације. Радови из Јапана указују да је проценат оболелих од астме директно пропорционалан удаљености куће од ауто-пута. Такође, честице алергена (посебно полена) везују се за честице аерозагађења. Тако се лакше удишу, удахнуте доводе до запаљења слузокоже, а овако запаљена слузокожа често постаје алергијска. Аерозагађење, алергени и вируси су заједнични у наступу рема нашим дисајним путевима.
Може ли загађен ваздух системски оштетити цео организам?
– Као последица уношења честица аерозагађења, јавља се повећано стварање слободних радикала кисеоника (а они су основни фактор оштећења наших ткива и ДНК). Ефекти аерозагађења нису ограничени само на дисајне путеве, већ и на све друге органе. Постоји јасна корелација броја оболелих од карцинома и степена аерозагађења, а слично је са свим другим болестима. Тешки метали из фосилних горива се депонују трајно у орагнизму и имају бројне негативне последице.
Шта је најбоља заштита?
– Специјализоване маске (Н95 и Н99) смањују количину удахнутих честица за 40 до 70 одсто, на гасове не утичу (сем ако имају филтер од активног угља, који се мора повремено мењати). Хируршке и платнене маске су од мале помоћи. Квалитетни пречишћивачи ваздуха могу бити од помоћи, јер смањују број честица и гасова на ниске вредности. Посебно су добри они са високим вредностима циркулације ваздуха, јер омогућавају да се после проветравања просторија, ваздух профилтрује за око шест до 10 минута. Ово нарочито важи са станове поред пута или у центру града.
Шта у исхрани треба користити како бисмо неутралисали отрове које удишемо?
– Природни антиоксиданси су најбоље решење (од витамина Ц, кверцетина из црног лука, ресвератрола из црног вина). Они антагонизују оксидативне процесе који се убрзавају под утицајем аерозагађења. Исхрана богата воћем и поврћем има одличне ефекте на све животне процесе, од старења до учесталости карцинома и хроничних болести.
Једном сте говорили о коријандеру и његовој способности да купи тешке метале из нашег организма. Која је то још превентива како бисмо избегли да нам деца завршавају на кортикостероидној инхалационој терапији?
– Коријандер спада у јаке антиоксидансе, побољшава функционисање имуног система, снижава шећер у крви. Сок од цвекле уклања све тешке метале из нашег организма, а вода богата силицијумом једина може да уклони алуминијум, кога има у изобиљу у амбалажи и храну (додаје се да продужи рок трајања, јер смањује проценат киселине у производи).
Напоље излазити око поднева
Које је то време у коме је безбедно да будемо напољу током периода када је ваздух загађен?
– Најбоље је да се излази око поднева, посебно када је присутно струјање ваздуха (ветар односи честице и гасове). Треба се шетати поред река, јер вода раствара гасове из аерозагађења, па је њихова концентрација на тим местима мања.
Извор: Блиц
