Протеклих недеља многе земље Европе одлучиле су да се затворе због наглог пораста броја новооболелих од корона вируса и све лошије епидемиолошке ситуације. Са друге стране, у Србији се, такође, бележи драматичан пораст броја заражених, али за сада се према свим информацијама која долазе од надлежним не размишља о полицијском часу или карантину. Ни у Србији, па ни у региону где је ситуација такође изразито неповољна.
Међу онима које су се одлучиле на оштрије мере и полицијски час су Немачка, Аустрија, Италија, Француска, Шпанија, Белгија, Велика Британија, Грчка, Хрватска, Белорусија, као и Монако.
Ако посматрамо ситуацију у комшилуку, па и шире, отворено је питање да ли ће и наш регион поново доћи у ситуацију да се уведе карантин.
Баш то је и главна стрепња за већину становника Србије – полицијски час, али има и оних који сматрају да је таква мера „једини спас“ те су и за њено хитно увођење.
„Неки облик забране кретања“
Према наводима струке, Србија се још не налази у ситуацији у којој је увођење полицијског часа неизбежно, али како је навео раније епидемиолог др Предраг Кон, неки облик забране кретања био би, по његовом мишљењу, потребан.
– Треба размишљати о забрани кретања у неком облику, да се нешто скрати, да се иде само до продавнице… За сада није опција ванредно стање. Ми не можемо да одустанемо ако је неопходно да уведемо ванредно стање – рекао је раније др Кон.
Он је додао и да је питање шта сматрамо „локдауном“ јер је „једна ствар оно што је било у ванредном стању и то се вероватно никада неће поновити, али постоји као крајња могућност“.
– С друге стране, одређена врста затварања, у смислу да су одређене ствари забрањене, сигурно ће се догодити, а ако буде ограничења кретања, оно ће бити дефинисано на други начин, не у виду полицијског часа – закључио је Кон.
Да „нема говора“ о увођењу најоштријих мера нагласио је раније и имунолог др Срђа Јанковић.
– Број новозаражених је најважнији параметар када се гледа у односу на број тестираних, али не доносимо одлуку о карантину само на основу тог једног параметра. За сада су на снази мере које би, ако их сви спроведемо, могле значајно да умање пораст. Наредна мера би могла да буде да се број окупљених на једном месту смањи са садашњих 30. Желимо да избегнемо полицијски час тако што ћемо сузбити пораст броја заражених. Није нам циљ да уводимо рестриктивне мере. Оне се уводе када нема другог избора – рекао је Јанковић у једном гостовању на ТВ „Прва“.
Колико је струка сагласна у томе да се о полицијском часу не размишља потврдио је и др Бранислав Тиодоровић који је поручио да „нико од медицинских стручњака у Кризном штабу не заговара увођење полицијског часа докле год може да се контролише ситуација“.
Када је време за карантин?
Када је у мају укинуто ванредно стање, такозвани Конов коефицијент износио је око 5 одсто, а тај број представља проценат броја заражених у односу на број тестираних за 24 часа.
Да би могли да кажемо да је ситуација са епидемијом мирна и да заправо имамо спорадичне случајаве зарезе, тај проценат треба да износи 0,5, док све преко 2,5 брине епидемиологе.
Да сада разлога за забринутост имамо потврђује и то да је данас овај параметар достигао вредност од 23,9 одсто, што је убедљиво највећи износ од почетка епидемије, те јасно показује колико је ситуација лошија него раније.
Попуњени болнички капацитети
Како последњих дана бележимо рекорде када је реч о броју заражених, те се и болнички капацитети попуњавају, а према подацима Института „Батут“ број хоспитализованих лица, закључно са јучерашњим даном је 2.307.
Нема сумње да се болнички капацитети попуњавају, а циљ од самог почетка ове борбе је да не дођемо у ситуацију да легари буду принуђени да бирају коме ће да помогну.
– У случају да дође до колапса здравственог система нема друге мере осим карантина. Замена за закључавање је ношење маски – рекао је почетком јула епидемиолог и члан Кризног штаба др Предраг Кон.
И сви остали чланови тада су изјављивали слично, а да још увек има капацитета потврдио је потпуковник др Предраг Богдановић из Београдске арене која је привремена ковид болница.
Како је објаснио, целокупни капацитет Арене је око 510 места, а тренутно има 360 пацијената.
– 20 пацијената је отпуштено на кућно лечење, а 50 је пацијената због погоршања пребачено у друге ковид болнице – навео је Богдановић.
Са друге стране, заменик директора КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ доктор Предраг Савић, рекао је пре пар недеља за „Блиц“ да су њихови капацитети одређени за ковид пацијенте већ су попуњени.
– С обзиром на то да је пуна Инфективна клиника, ми смо морали да истрпимо тај удар док се не отвори Земунска болница и да примимо све пацијенте у Београду који су били за хоспитализацију – навео је тада он.
Број лица на респиратору
Још један параметар који се помно прати јесте број пацијената на респираторима. Рекордан број забележен је 22. јула када је у болницама широм зеље на респираторима било рекордних 205 пацијента. Тада нисмо имали ни ванредно стање, ни карантин, али ни полицијски час.
Према последњем пресеку у Србији је тренутно на респираторима 77 особа, што је за три више него претходног дана. Ако се тренд раста настави, свакако да разлога за бригу има.
Опасност прети и од локалних жаришта
Затварање градова, односно увођење карантина на локалном нивоу није лако примењива мера, а данас готово да нема места које није жариште.
Београд је последњих недеља највеће жариште у нашој земљи, а у претходних 24 сата забележено је 40 одсто од укупног броја, што је када се претвори у бројке 1.084 нових пацијената.
На неславном другом месту налази се Крагујевац где је за само један дан регистровано чак 230 нових случајева, док је на трећем месту Нови Сад са 213.
Следи Ваљево са 87 нових случајева, док је у Зрењанину регистровано 58, а каква је ситуација у осталим местима прочитајте овде.
Дакле, струка је и даље против полицијског часа, али др Бранислав Тиодоровић напоменуо је могуће „селективно затварање“.
– Не очекујем неке посебно ригорозне мере, јер не мислим да нам је икакво затварање неопходно у правом смислу те речи. Ми се налазимо у ситуацији да ћемо морати добро да промишљамо сваки дан и цео тим који се овим бави и медицински и економски мора да брине да успостави тај баланс који је неопходан између економије и здравља, јер без економије нема ни очувања здравља – рекао је др Тиодоровић.
Да ли ће у наредним данима нешто да се промени, те се поново покрене тема полицијског часа и забране кретања – зависи од нас самих, јер само одговорним понашањем можемо да спречимо даље ширење вируса и избегнемо сценарио „закључавања“.
Извор: (Еспресо.рс/Блиц.рс)
