Нема силнијег молитвеног обраћања него када мајка моли Господа Бога за спасење свога чеда!
Мајчина молитва избавља од сваког зла, чува од лоших дејстава и упућује свог потомка на једини истинити и прави пут. Молитвене речи изговорене из уста једне мајке никада не могу бити празне и само изговорене реда ради, већ је кроз то обраћање Богу увек исказана безусловна мајчинска љубав и савршено чиста истина.
Отац Павле, монах, испричао је случај који му се једном догодио и који је само један од бројних оваквих примера.
На улици, оцу Павлу пришла је непозната жена и замолила га да дође и исповеди њеног сина. Рекла је адресу. Он се врло журио и тога дана није успео да оде, а такође је и заборавио адресу коју му је она рекла. Следећег дана она га је опет срела ујутро, врло забринута. Упорно га је молила и преклињала да одмах крене до њеног сина. Није је упитао зашто и она не пође са њим.
Отац ју је послушао. Попео се уз степенице и зазвонио. Отворио је младић врло запуштеног изгледа и одмах се могло видети да је пијан. Посматрао га је дрско, јер је био у одежди. Монах Павле га је поздравио, рекавши:
Ваша мајка ме је замолила да дођем код вас. Младић се испрси: То је лаж. Моја мајка је умрла пре пет година.
На зиду је стајала њена фотографија. Отац му показа на њу, говорећи: Ова жена ме је замолила да те посетим.
А он ће изазивачки: Значи, ви сте са онога света дошли?
Не. Управо са овога света. А то што ти кажем, испуни. Сутра ујутро дођи у храм, мирно рече отац Павле.
А ако не дођем?, упита младић.
Дођи, мајка тако моли. Грех је родитељску реч не послушати, рече му мудри отац.
Сутрадан, он је дошао у храм. На исповести се тресао од ридања, говорећи да је мајку истерао из куће. Живела је по туђим кућама. Убрзо потом је и умрла. Он је сазнао да је умрла, али није ишао на сахрану. Тога дана увече последњи пут се отац Павле видео са његовом мајком. Била је врло радосна. Много се захваљивала и рекла му да је њеном сину опроштено, јер се покајао и исповедио, али и да се она са њим већ видела.
Ујутро се отац Павле упутио на добро знану адресу. Суседи му рекоше да је онај човек јуче умро и да је одвезен у мртвачницу.
Мајци је било дато да види сина са места где је била после свог земног краја. Било јој је дато да зна време смрти свог сина. Дакле, и тамо је њена молитва била тако силна да јој је било дато да замоли свештеника да исповеди и причести несрећног раба Божијег.
Јер, тако је страшно умрети без покајања и причешћа. И што је најважније – она га је волела и као пијаницу који ју је истерао изкуће. Она се није љутила и жалила, знајући боље од нас о уделу грешника. Учинила је све да тај део мимоиђе њеног сина. Она га је подигла са греховног дна, управо она, и то само силом своје љубави и молитве.
Извор: Башта Балкана
