Многима ће баш данашњи дан пасти посебно тешко.
Данас смо прешли на зимско рачунање времена, а многи људи бурно реагују на промену биоритма. Сматра се да она може бити велико оптрећење по организам, а као да то није довољна мука временске осцилације ове недеље код многих су изазвале главобоље и проблеме са притиском. Корисници друштвених мрежа масовно се жале на интензивне главобоље, а можда сте и ви од јутрос у тим мукама.
Сматра се да промена у рачунању времена чак два пута годишње негативно делује на физичко и ментално здравље и све су гласнија настојања да се ова промена укине.
boze toliko me glava boli hocu da umreem
— yuh (@crnoizlatnoo) October 26, 2020
Мишљења научника варирају од тога да је промена сата лоша по људе до тога да је добра за животну средину.
Они који додатни сат, добијен померањем казаљки, искористе за провод или спавање, не жале се на ту праксу. Ипак, има и оних који верују да померање часовника два пута годишње мења и биолошки ритам и утиче на здравље људи. Најновији захтев да се то укине стиже из Европског парламента.
Glava me tako boli da cu plakat
— jeckilyyy (@raaadulovic) October 26, 2020
Лоше утиче на биоритам, повећава број саобраћајних незгода, ремети односе у породици, само су неки од аргумената којима 70 посланика Европског парламента захтева укидање директиве Европске комисије о померању казаљки на сату два пута годишње.
Glava me boli od jutros ko hoće nek čestita. 🥴
— Mamasaurus 🦕 (@ana_nenaspavana) October 26, 2020
Замислите сироте краве и друге животиње које не разумеју зашто треба да једу или да буду помужене раније или касније – тако је пре шест година Димитриј Медведев образлагао одлуку о укидању сезонских промена времена. Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где се ова мера никад није одомаћила. Ипак, у чак 192 државе користи се такозвано летње указно време.
Указно време, или померање казаљки за сат унапред или уназад, засновану је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат.
Како људи дан започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла. Зато је 1916. Немачка законом прва прихватила предлог британског градитеља Вилијама Вилета да врати сат уназад, како би у рату уштедела угаљ. Следиле су је готово све европске државе и САД.
И док се ЕП не изјасни о укидању указног времена, овогодишњу Нобелову награду за медицину и физиологију добили су истраживачи који су доказали постојање билошког сата код људи, који се лако прилагођава различитим тренуцима дана и ноћи.
Извор: Блиц
