Сви који не поштују мере у борби против короне морају да буду кажњени, упозорили су јуче чланови Кризног штаба!
Уведене мере су добре, сматрају они, али не поштују се довољно јер грађане нико не контролише. У Србији недостају инспектори који имају овлашћење да изричу мандатне казне, па би новим одредбама и полицајци могли да добију овлашћења да контролишу и кажњавају грађане.
Зато ће Скупштина Србије на првој следећој седници усвојити измене и допуне Закона о прекршају, као и допуну Закона о заразним болестима.
Имунолог др Срђа Јанковић каже да је одлука Кризног штаба да тренутно нема потребе за увођењем нових мера, већ само за оштријом контролом свих постојећих.
– Овога пута нисмо донели нове мере, нити пооштравали постојеће, већ само инсистирамо да се важеће мере поштују и да се све контроле спроводе ригорозно! Договорено је да се законски регулише начин контроле и кажњавања неодговорних појединаца. Досадашње мере делимично имају правни оквир, али радимо на томе да се кажњавање побољша. Забринути смо јер се ситуација погоршава, али још увек много тога зависи од нас и нашег понашања – напомиње Јанковић.
Председница Прекршајног суда Оливера Ристановић објаснила је за Информер на који начин се постојећи закони могу допунити како би кажњавање оних који не поштују мере било успешније.
– Мандатне казне за неношење маске смо већ увели. Уколико вас инспектор затекне у затвореном простору без заштитне маске, на лицу места може да вам напише прекршајни налог. Казна је 5.000 динара, али ако се плати у року од осам дана, износ ће бити упола мањи. Дакле, грађани ће казну платити 2.500 динара. Међутим, тренутно мандатне казне могу да издају само комунални и санитарни инспектори, којих има мало и не могу све да постигну. Зато би могла да се донесе уредба којом би се закон допунио тако да овај посао могу да раде и полицајци МУП-а и комунална полиција. На тај начин би на терену било много више људи, а самим тим би и санкционисање оних који не поштују мере било драстично побољшано – каже Ристановићева и додаје:
– Такође, могле би се донети и уредбе Закону о заштити становништва од заразних болести. Тренутно за сва правна лица која се не придржавају прописаних мера Кризног штаба казна је од 150.000 до 500.000 динара. Међутим, те казне се не изричу одмах већ мора прво да се покрене поступак, а затим се одређује и тачна висина казне. Оно што можемо да урадимо да цео процес убрзамо јесте да се донесе одредба која би прописала фиксни износ казне за сва правна лица. У том случају би, баш као код казни за маске, инспектори могли на лицу места да напишу прекршајни налог и казне одговорно лице за кршење мера – каже наша саговорница.
Кључ у браву
На наше питање да ли би у том случају инспектор могао на лицу места да казни угоститеља који ради и након 23 часа, она одговара:
– Да, наравно. Уколико би га затекао у кршењу мера, одмах би му написао казну, а он би морао да затвори локал – истиче Ристановићева.
5.000
динара је казна за неношење маске
Без ванредног стања нема ни полицијског часа
Председница Прекршајног суда Оливера Ристановић каже да без увођења ванредног стања нема ни полицијског часа.
– Полицијски час може да се прогласи само када се Уставом то донесе! Зато без увођења ванредног стања не може бити ни полицијског часа – напомиње она.
Разлика између ванредног стања и ванредне ситуације
Разлика је у томе што је ванредно стање уставна категорија, док је ванредна ситуација регулисана законом, а не Уставом!
Ванредно стање има јасну уставну дозволу да ограничи људска и мањинска права. Са друге стране, ванредна ситуација прописује мере које је могуће предузети у посебним околностима попут забране окупљања већег броја људи и јавних манифестација у зонама непосредног ризика.
И то је Уставом прописано, ограничење људских права, али у значајно мањем обиму од ограничења која су садржана у институту ванредног стања.
Извор: Информер.рс
