Оно што је до сада било нормално за младе – журке, виђања с пријатељима, путовања, сада више није. Стасава цела „генерација короне“, а то ће имати последице
У кварту Берлин-Нојкелн петком увече иначе све врви од младих. Али повећање броја новозаражених већ у пола десет навече показује последице. Барови су још попуњени онолико колико правила одстојања дозвољавају, а то значи да су у односу на уобичајену гужву петком – полупразни.
Гости мирно седе, за билијарским столовима и на стоном фудбалу носе маске. Пред вратима више нема мноштва људи као до пре десетак дана.
Спорадични туристи траже остатке ноћног живота. Један пролазник каже да су људи у тридесетим теже погођени ограничењима од омладине: „Они можда траже некога да оснују породицу. Овако се смањују шансе да некога упознају.“
„Није као раније“
Шлеска капија десет минута пре обавезног фајронта у 23 сата. Пре него што се локал затвори, Линус узима још једно пиво. Управо је навршио осамнаесту годину: „Ма да, придржавам се правила у вези са короном. Али ништа није као раније, када си могао да идеш тамо и овамо и на ђускање, да проведеш лепо вече.“
Његов друг Лијам додаје: „За младе је тешко да се држе ограничења. Јасно је да хоћемо да се дружимо. Али је исто тако јасно да морамо да заштитимо старије људе.“
Ови младићи нису за предлог да се савезна полиција укључи у контролу придржавања мера. Кажу да разумеју ако полиција интервенише када је у питању велико окупљање са педесет и више људи, али не одобравају кажњавање при најмањем преступу.
Пропуштене шансе
Михаел Корстен, професор социологије на Универзитету Хилдесхајм, у истраживачком раду се усредсредио на „генерацију короне“. Спровео је анкету међу младима о „социјалној дистанци“. Резултати су изненађујући: „Иако та генерација рутински употребљава дигиталне друштвене мреже, велики број младих људи веома добро разликује стварни и дигитални свет“, каже Корстен.
Он сматра да ће пандемијска криза имати дугорочне последице на планирање живота код младих. Већ постоји цела генерација чија је будућност на чекању и стално мора да проналази нову оријентацију.
То би, према професору Корстену, могло довести до велике фрустрације. Неке шансе у стицању знања и искуства као и у приватном животу не могу се надокнадити, каже он, и као пример наводи уобичајену годину добровољног рада у иностранству после средње школе.
Професорка економије Регина Рифан очекује да ће ова генерација имати такозване „ефекте ожиљака“ – јер ће млади људи пропустити доста у школи и на факултетима. Због кризе ће, додаје Рифан, по првом запослењу бити мање плаћени него генерације пре њих, а то се можда не може поправити током целокупне каријере.
„Нећемо у кревет у једанаест навече“
Петнаест минута после званичног фајронта у Берлину. Три другарице, Неле, Јоланда и Белен, би под нормалним околностима тек сада изашле у провод. Управо су завршиле студије или стручну обуку и осећају да пандемија гуши њихову животну радост.
„Мислиле смо да после студија или стручне школе можемо да предузмемо нешто стварно добро“, каже Неле и жали се да је све окончано пре него што је и почело: „Хтеле смо у иностранство, да стварно путујемо. Имамо наше дипломе у џепу, а сада све ово само иде на живце.“
„Сви су се помирили са ситуацијом. Али многима то значи одузимање личне слободе да не могу ноћу да излазе. Ипак, на неки начин нам је то потребно“, каже Белен.
Она додаје да у једанаест навече више нигде не могу да оду. „Наравно, нећемо да стварамо неку велику групу, али ипак нећемо у петак у једанаест да идемо у кревет.“
Социолог Корстен сматра да је то природна генерацијска потреба: „Прославе у млађем животном добу подразумевају и изгарање. Млад човек жели да искуша границе. И то баш заједно са другим људима.“
„Генерација короне“ се спрема за нова ограничења. Они које смо срели у Берлину, кажу да ће се придржавати свих мера. Али свима је јасно да ће много тога пропустити у берлинским ноћима.
Извор: DW
