Број заражених корона вирусом се повећава из дана у дан како у региону и Европи, тако и у Србији. Тим поводм Кризни штаб за борбу против ковида 19 сутра ће одржати седницу на којој ће расправљати о тренутној епидемиолошкој ситуацији, као и о евентуалном пооштравању мера. Које су забране на столу?
Како незванично сазнајемо, у фокусу ће бити мере за Београд, као град у којем је највећи број заражених.
Извор „Блица“ каже да исте мере свакако неће важити за целу територију Србије, већ ће варирати од града до града. Ондосно, локални кризни штабови и локалне самоуправе доносиће оне мере које одговарају епидемиолошкој ситуацији тог дела Србије, или их неће доности уколико за тим нема потребе.
Од јучерашњег драстичног повећања корона бројки велики део медицинског Кризног штаба данас је у више гостовања говорио о могућем увођењу појединих мера или корекцији постојећих. Шта се све помињало што би колико сутра могло да постане мера?
1) Забрана кретања
Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон је гостујући на телевизији Хепи рекао да не постоји број заражених које треба достићи да би се мере пооштриле.
Он, међутим, није искључио могућност увођења забране кретања, али да би то „првенствено требало да буде на локалу у зависности од епидемиолошке ситуације“.
– Ванредно стање као ванредно стање тешко да може да буде опција, али то не значи да ћемо оставити овако и да неће бити мера забране кретања у неким ситуацијама. Нећемо ми пустити да се вирус преноси, а да ми не предузимамо ништа – каже он.
2) Скраћено радно време локала и радњи
И управо је говорећи о забрани кретања на локалу, др Кон поменуио да су локални штабови ти који могу да донесу одређене мере које се могу разликовати од оних које важе на нивоу целе државе.
Такав је, рецимо случај са Трстеником, који је прогласио ванредну ситуацију и скратио рад угоститељских објеката са 23 на 21 сат.
Суштина је, објашњава епидемиолог да се спречи понашање у којем долази до максималног преношења вируса.
Свако на локалу, тако, може да одреди до када би угоститељски и трговински објекти у одређеном граду или општини требало да раде.
3) Окупљање мање од 30
Такође, у завиосности од спцефичне епидемиолошке ситуације, сваки локални штаб има право да донесе своје одлуке о дозвољеном броју људи када су окупљања у питању.
– Тако, на пример тренутно је преко 30 људи забрана окупљања, а то може да се спусти и на 5 или на потпуну забрану, мада ово последње није реално – рекао је он.
А да су окупљања велики проблем, рекао је данас министар здравља Златибор Лончар.
– Дали смо локалним самоуправама слободу да процене ситуацију, а онда су њихови кризни штабови почели да дају специјалне дозволе суграђанима да праве весеља, свадбе и остало. Оно на чему ћемо инсистирати да се такве дозволе не дају, не може више нико да вам да дозволу. Закон важи за све, до 30 људи преко 30 идемо на одговорност локалне смаоуправе и оних који крше мере – нагласио је Лончар.
4) Затварање позоришта и биоскопа
Мера која би међу првима могла да буде спроведена у дело свакако се везује за укидање окупљања на културним дешавањима. То је поменуо и члан Кризног штаба епидемиолог Бранислав Тиодоровић.
– Ми у унутар земље немамо неки велики избор – ово што већ постоји, то се примењује. Ако број заражених буде растао, можда ћемо морати да предузмемо неке кораке, попут затварања позоришта, биоскопа… Јер не смемо се опуштати. Рецимо, шта се дешава у Холандији, која је имала добре податке – јавља се повећање, скок се јавља и у Немачкој. Ми смо добијали критике за увођење полицијског часа, а видите колико њих је сада увело ту меру. И у Белгији и у делу Холандије, Италије, Шпаније очигледно су увидели да све сада треба вратити на најоштрије мере – истакао је он.
5) Затварање граница
Иако су границе Србије отворене, у овом тренутку се не зна да ли ће бити увођења нових мера према онима који улазе у земљу.
– Ми смо сада у дилеми да ли треба уводити додатне мере, да ли ће оне бити селективне, ја сам сигуран да ми не можемо да уведемо мере у односу на наш народ који долази и борави овде. У нашу земљу долазе људи који раде овде или имају рођаке, мораћемо пажљиво о свему да размислимо. Ми смо и у овом трентуку без обзира на повећање и даље у најбољој позицији, па ако можемо, било би добро да и даље водимо рачуна о томе да поштујемо мере, јер резултат свега овога је то што добар део становништва пошутује мере – закључује професор Тиодоровић.
6) Маске и на отвореном
Ипак, најизвеснија свакако је увођење мере ношења маски и на отвореном. Још један члан Кризног штаба се данас огласио по том питању – имунолог Срђа Јанковић, доктор који од 6. марта маску скинуо није.
Он је на ТВ Прва рекао да у затвореном простору уопште нема дискусије да је маска неопходна и поручио да су физичка дистанца и маске окосница превенције заражавања и оболевања, и превенције умирања од болести ковид 19.
– Ношење заштитних маски ускоро ће бити обавеза и на отвореном простору када долази до контаката – рекако је имунолог др Срђа Јанковић.
Извор: Блиц
