Иако Србија није у такозваном „пику“, и корона не дивља онако како је то било пре неколико месеци, чињеница је да је она и даље део нашег живота.
Људи се и даље разбољевају, на удару су махом млади који се вероватно најмање придржавају мера заштите, а и даље има пацијената који имају тешке облике ове болести, некад чак и са смртним исходом.
О ситуацији сада са короном, начинима и адекватним терапијама лечења ове болести, али и ономе што нас са овом пошасти тек чека, разговарали смо са проф. др инфектологом Томиславом Преведеном, који је и председник Удружења инфектолога Србије, који каже да су у највећим опасностима они који одбијају да се пазе.
Сад има мање оболелих од короне, и чињеница је да више нема разлике ко обољева. Разбољевају се људи свих узраста. Можда су мало више сада на удару млади који су кренули у школе, колективе, изласке. До заражавања увек долази на оним местима на којима се не поштују мере заштите, у којима је гужва, тако да највише обољевају они који се не придржавају мера. Вирус није ослабио, једнако се јављају и упале плућа, и респираторне тегобе, и температуре.
Због такозваног „судара“ короне и грипа, неизоставно питање у сваком разговору је – због чега је важно да се сада вакцинишемо против вируса грипа?
– Ми смо у сваком случају за то да се људи вакцинишу. Лично ја сам се вакцинисао прекјуче. Вакцина против грипа ће допринети томе да се не добије грип, јер никако не би било добро да нека особа у исто време добије и грип и корону. Дакле, вакцина против грипа не штити од короне, али може да помогне да се не добију те две болести у исто време.
О вакцини против короне и томе када ће она стићи, и даље се само спекулише. Ипак, и када је једног дана добијемо, требаће нам времена да створимо колективни имунитет.
– Нама ће требати времена толико да том вакцинацијом буде захваћен значајан проценат становништва. Мора да се процени колико се преноси корона вирус. Код малих богиња, примера ради, потребно је да чак 95 одсто људи има антитела да би се постигао колективни имунитет. Ми код короне то још не знамо, она је међу нама тек осам, девет месеци, што је релативно кратко да би се болест упознала. Ми сада знамо да је имунитет после прележане короне краткотрајан, да се временом губи, и да не штити дуже од неколико месеци.
– На вакцину се ионако одмах не одазову сви, тако да треба да сигурно најмање годину дана од вакцинације да се нешто постигне, да више од половине људи стекне имунитет и онда ће то бити нешто значајно. Претпоставља се да ће до тада заживети вакцина против короне, која је тек сада у фази испитивања. Мислим да до краја следеће године по том питању неће ништа значајно да се деси. Тек кад се будемо вакцинисали током 2021. онда се тамо 2022. године може очекивати да ће заражавање бити знатно мање. Верујем да ћемо ми лекари и даље имати посла, и да ћемо бити без одмора до те 2022. године, али неће долазити до паралисања здравствених система, до тога да се затварају болнице да би се у њих усељавали корона пацијенти, да стане друштвени живот и целокупна привреда. Мораћемо да нађемо начин да живимо са короном.
Иначе, у лечењу короне знатно су помогли неки лекови за друге болести. Струка је баратала појединим алтернативама, јер другу опцију није имала. Примера ради, „хлорокин“ који је лек против маларије једно време широм света масовно се користио у борби против корона вируса, али се он од 16. августа више не налази у званичном протоколу лечења пацијената са ковидом 19 у Србији.
Србија је набављала и лек „ремдесивир“, који се иначе користи код еболе, за који су говорили да је прешао брз пут од шкарта до успешног лека. Ипак, инфектолог Преведен мишљења је да се поред свих неких алтернативних опција најбоље показао лек против упала „дексаметазон“.
– У тим протоколима за лечење корона вируса направљена је осма верзија. То значи да је ту било много промена и новина и да нисмо одмах могли да знамо шта је најбоље. „Хлорокин“ се у почетку примењивао, али сада више није интересантан. Клиничком раду највише је допринела кисеоничка терапија и „дексаметазон“, а „ремдесивир“ ћемо сада мало више испробавати и проучавати, јер се он води као антивирусни лек, па ћемо мао да сачекамо и да погледамо резултате које он даје. Примењиван је, али видећемо шта можем да очекујемо од њега. Не верујем да ће бити баш спасоносан, али чињеница је да ће бити од помоћи.
У јачању имунитета, чињеница је, могу да помогну витамини, и здрав живот, као и обавезне мере заштите.
– Када су у питању ове респираторне инфекције, чињеница је да ту најпре морамо да водимо рачуна о мерама заштите. Што се тиче имунитета, ипак нам је неопходан један здрав живот. То подразумева здраву исхрану, одмор, боравак у природи, адекватно окружење.
– Што се неких конкретних препарата тиче, нема ту неког одређеног производа. Треба узимати ствари које имају Ц витамин, антиоксидансе, цинк. Не постоји препарат за који можемо рећи да сигурно помаже, свега треба узимати по мало, али је ту ипак, наглашавам, доста важно понашање, одговорност и здрав и уредан живот
Одговорност на нашем народу је велика обзиром да иду славе, али и прославе Нове године и Божића, што подразумева поновни прилив људи који живе и раде у иностранству, а који су из Србије. Питали смо доктора Преведена да ли можда опасност „чучи“ у том децембру и јануару? Јер, иако сви причамо о јесени и судару грипа и короне, чињеница је да су сви поменути датуми они дани када се ми сви више грлимо, љубимо, виђамо, дружимо.
– Помиње се најпре тај скок у новембру, али свакако да се слажем да нам опасност прети и у децембру и јануару. Наш народ се тешко одриче прослава, тражимо прилике да мало будемо заједно, а сигурно на тим прославама нећемо носити маске. Према томе, то је потенцијална опасност. али ако би људи повели рачуна барем да нема превише људи на истом месту, да се мало размакну, да смањимо број присутних, онда може да буде задовољена жеља да се све обележи како смо навикли, а да се не шири јако инфекција.
Извор: Еспресо.рс
