Европска унија је и даље веома заинтересована за решење спора између Србије и Косова, али не жели да намеће своја решења.
Притом ни промена граница више није незамислива – под извесним условима, пише “Дојче веле”.
До пре неколико дана су сусрет председника Србије Александра Вучића и његовог косовског колеге Хашима Тачија у Бриселу, а потом и предвиђени Вучићев говор на Косову, најављивани као важни догађаји који ће представљати прекретницу у односима двеју држава. Очекивао се велики корак напред у решавању косовског проблема. До тога међутим није дошло, мада се и Европска унија залагала за сусрет.
Игор Шолтес, опуномоћеник ЕУ за Косово и известилац Европског парламента за ту земљу, у разговору за ДW није крио своје разочарање и извесну беспомоћност пред таквим развојем догађаја, тим пре што су уочи пропалог сусрета обе стране најављивале како постоји озбиљна намера да се пронађе решење. „Нико није очекивао да ће решење проблема који постоји већ толико година бити пронађено преко ноћи“, каже Шолтес, али ипак је постојала нада да ће овај пута бити постигнут значајан помак. „Но шансе за наставак договора још постоје. Разговори се морају наставити, јер се ради о важним питањима и за људе који тамо живе и за цео регион“, каже Шолтес.
Контроверза око промене граница
Сада неодржани сусрет двају председника највећу пажњу је изазвао јер је, као његова припрема, у јавност пласирана идеја о могућој договорној промени граница и размени територија као решењу косовског питања.
Чим је формулисан, тај концепт изазвао је бројне и врло опречне реакције. Док су заговорници наглашавали важност решења до којег две стране долазе заједнички, на демократски и транспарентан начин, противници су наглашавали да се тиме стварају нови преседани, те да ће настати нова динамика која ће имати несагледиве, негативне последице по друге земље у региону.
Ни Европска унија није у првом тренутку тачно знала, шта би с том идејом започела. „Нико не жели отворено да подржава промену граница на етничким принципима, јер то може онда да повуче различита друга питања“, каже Шолтес. „Зато смо ми нагласили да сви разговори који се у том смеру воде морају бити у складу с начелима међународног права. То је оквир унутар којег се и питање промене граница може и мора решавати“, јасан је опуномоћеник ЕУ за Косово.
Основни став је да је у начелу све добро о чему се две стране договоре, али је притом нужно потребно да тај договор има демократску легитимацију. То значи да два председника не могу напросто о нечему да се договоре, већ да они морају да имају подршку, како у својим парламентима, тако и међу народом, будући да се ради о врло захтевним питањима и далекосежним одговорима. „И у међународном праву важи да, када се две стране договоре о неким кључним стварима, то је њихова ствар – уколико је то у складу с неким међународним нормама“, каже Шолтес. Но проблем је то што тренутно није сасвим јасно у ком ће се правцу кретати разговори између Београда и Приштине.
Страх од садржаја Пандорине кутије
Критичари промене граница боје се пре свега домино-ефекта у региону. Ако се пристане на промену граница на етничким принципима на Косову, то би, сматрају, могло да повуче и питање других граница у околним земљама, рецимо у Босни и Херцеговини, Македонији или Црној Гори.
Међу жестоким противницима те идеје је и посланица из странке Зелених и бивша председница посланичке групе те странке у Европском парламенту Ребека Хармс. Она је уверена да би реализација тог предлога довела до поновног отварања и заоштравања управо оних линија сукоба на Западном Балкану, које познајемо већ дуги низ година. „Ја сматрам да онај ко говори о променама граница и размени територије користећи етничку аргументацију, тај поново распирује стару ватру националистичких сукоба. Тиме би се на Балкану отворила Пандорина кутија“, упозорава Хармсова.
Игор Шолтес свестан је да ризик постоји, али наглашава да је у свакој земљи ситуација другачија, те да се сваки проблем мора гледати одвојено, као проблем за себе. Зато се, уверен је, оно што важи за један проблем не може аутоматски пројектовати на друге. „Ако постоје две стране које желе да склопе договор у сагласности свих релевантних институција, то је сасвим другачија ситуација него када то хоће само једна страна, без обзира на то да ли се ради о мењању граница или о отцепљењу. Због тога би то требало посматрати одвојено“, каже Шолтес. „Сваки договор је засебан, за себе, једино што мора бити у складу с међународним правилима“, став је известиоца Европске уније за Косово.
Грчка и Македонија као пример
За Европску унију је досадашњи ток преговора између Грчке и Македоније око имена пример како би требало решавати проблеме на Балкану. „То је тај модел договора који показује: где је воља, ту је и пут. Кад се две стране заједно договоре, то ЕУ подржава“, каже Игор Шолтес.
Остаје само да се врата дијалога и даље држе отвореним. Притом ЕУ не намеће неки свој модел, неко решење, већ жели да се две стране договоре у складу с начелима међународног права. „На крају крајева, људи у тим земљама мораће да живе с тим решењима. У основи је најважније да Београд и Приштина знају какву будућност виде за себе, не само сутра, већ и за 10-15 година. То је важно не само политички, већ и у економском смислу. Јер ако се не буде подизао животни стандард људи у тим срединама, они ће наставити да се у великом броју исељавају“, упозорава Шолтес.
Алтернатива – више инвестиција у развој региона
Ребека Хармс, противница промене граница у било ком облику, сматра да се решење проблема мора тражити у реалној приступној перспективи и Србије и Косова Европској унији. Но притом је изузетно важно да „Европљани престану сами себе да умирују заблудом да би се постизање приступне спремности тих земаља могло остварити уз релативно мало ангажмана и уз мало уложеног новца“. Према њеном мишљењу, најважније је да се инвестира у развој земаља Западног Балкана, па дакле и Србије и Косова, како би се људима у тим земљама пружила животна перспектива. „Али то за ЕУ неће бити јефтино. Велика обећања – она ништа не коштају. Али нас би требало да мере према стварној спремности да се инвестира“, наглашава Хармсова.
Тај ангажман потребан је и у геостратешком смислу, тврди она, пре свега с обзиром на неоколонијалистичко понашање Русије на Балкану. „То се видело и у протестима око промене имена Македоније – они су били делимично организовани, плаћени и оркестрирани из Москве, и то с обе стране границе“. Може се само замислити како би то изгледало када би се, уместо промене имена, радило о промени граница, упозорава Ребека Хармс.
Западни Балкан до даљег остаје нестабилно подручје, место где и мала искра може да изазове пожар. Сваки позитиван помак ту је итекако добродошао. Због тога и Игор Шолтес наглашава: „Проблем Србије и Косова постоји већ 20 година. То не може да се реши преко ноћи. Али било би јако важно да до каја овог мандата Европске комисије ми знамо у ком правцу договор иде. То би већ био велики успех тријалога између Београда, Приштине И Брисела.“ Искуство протеклих дана, када се чинило да је решење надохват руке, а онда су одједном опет направљена два корака натраг, веома је фрустрирајуће. „Жеља је свих да се искрено, без спекулација, нацрта јасна слика пута до решења“, каже Шолтес. А притом би и за ЕУ стабилност на Балкану свакако морала да остане високо рангирана тема, јер „требало би разумети да од ситуације на Балкану и мира тамо, зависи и мир у Европи. То је дубоко повезано“, закључује Игор Шолтес, повереник Европске уније за Косово.
Извор: DW
