Новак Ђоковић покупио је два Грен слем пехара у 2018. години, вратио се на треће место АТП тура и игра најбољи тенис на планети. Па опет, неки га мрзе. Љубитељи тениса у Њујорку.
Њујоршка публика је попут оне у Паризу – или играча прихвати „на кеца“ или ће му звиждати до краја каријере.
Новак Ђоковић доживео је судбину Ивана Лендла којег Њујорчани на УС Опену нису могли да смисле, али њега то није нимало погађало. Напротив.
Сетимо се финала УС Опена из 2015, дуел Нолета и Федерера и срамотно понашање „хулигана“ на трибинама који су само гледали како да сметају Ђоковићу и вређају га.
Сада се нешто слично поновило у финалу са Хуаном Мартином дел Потром. Утицајни новинар Џералд Марцорати, новинар „Њујоркера“ и бивши уредник „Тајмса“, тврди да публика УС Опена заиста мрзи Ђоковића, а ево и зашто:
„Новак Ђоковић добија противнике враћајући им сервисе, а враћа им више него било који други играч на туру, када игра добро. Он је најбољи ритернер, можда и најбољи икада. Његови ритерни нису лепи нити спектакуларни, али ни не треба да буду. Он ни не покушава да направи винер директно из ритерна. Његови ритерни су једноставни – али не толико једноставни, заправо – служе да ‘неутрализују поен’. У моћном тенису какав се игра данас, тенисери покушавају да првим сервисом или забележе ас или чешће да обезбеде да им ривал врати кратку лопту на форхенд. Форхенд је ударац који је већини играча најјаче оружје. Тако преузимају контролу над поеном и стављају противника под притисак“, пише Марцорати очигледно наглашавајући да због „ружног тениса“ публика не воли Ђоковића.
„Ђоковић са својим ритерном одузима серверу ту контролу. Он лоптицу враћа или на средину или на противников бекхенд и то дубоко, врло близу основне линије. То се нарочито односи на други сервис његових ривала. И онда су у старту тог поена снаге изједначене. У недељу у финалу УС опена Ђоковић се суочио са Хуаном Мартином дел Потром из Аргентине, једним од најбољих сервера. Ђоковић је победио у три сета (6:3, 7:6, 6:3), освојивши трећи УС опен и 14. грен слем титулу. Вратио је 80 одсто Дел Потрових сервиса и добио половину поена када је Аргентинац имао други сервис. Тиме је скицирао победу“, наставља Марцорати.
Новинар наглашава да је ритерн после сервиса важан, али није леп нити узбудљив.
„Зато може довести до тога да вас пријатељ, који није ентузијаста по питању тениса, пита: ‘Како можеш то да гледаш?’. Мушко финале је било донекле досадно, као и време у Њујорку због ког је навучен кров на стадиону ‘Артур Еш’. Било је превише размена током којих су играчи ударали лоптицу само да би остали у поену, нарочито приликом оних неутрализованих Дел Потрових сервиса. Било је и десетине неизбуђених грешака на обе стране. Није било много фантастичних поена. Навијачи су били на страни Дел Потра, узвикујући ‘Оле, оле-оле-оле, ДЕЛ-по, ДЕЛ-по’, после готово сваког поена. Ђоковића воле широм света, али не и у Њујорку. Бар није добијао љубав у шест финала која сам уживо гледао (од укупно осам). Поштовање добија, али љубав не. Он је Иван Лендл свог времена. Али Лендл никада није марио да ли га воле“, додаје Марцорати.
Новинар тврди да је финале све гледаоце много изморило, иако је ишло у три сета.
„Меч је трајао више од три сата, што је много за три сета, а деловало је да је трајао и дуже. Драме није било, све време је владао осећај неминовности. Тако је Ђоковић обавио оно због чега је дошао. Какво је лето имао. Освојио је Вимблдон, а сада и УС опен. То му је 14. грен слем трофеј, чиме се изједначио са Питом Сампрасом. Још један тријумф и придружиће се Федереру и Надалу као један од тројице највећих грен слем шампиона икада. Претходно сам Ђоковића гледао у марту у Индијан Велсу када му је лакат био умотан и када је испао у другом колу од квалификанта. Сада је напустио Њујорк као трећи на свету. Испред њега су само Надал и Федедер. Али, њих двојица добро знају ко сада игра најбољи тенис на свету“, пише на крају Џералд Марцорати.
Извор: Ало.рс/И.Ђ.
