Уколико се још погорша ситуација у земљама одакле се наши враћају, можда уведемо и карантин. Уз то, клубови и домаћи туристи могу да нам се врате као трећи пик
Повећање броја оболелих од ковида вероватно ћемо имати за 10-15 дана због повратка наших људи с одмора из Хрватске и Албаније, где је знатно повећан број заражених. Колико је тамо опасно, јасно је и по томе што је Аустрија забранила својим грађанима да иду у Задарску и Сплитску жупанију. А који дан касније биће и оболевања оних који се враћају из Црне Горе, јер је она релативно скоро отворила границе за нас.
А тамо је огроман скок броја оболелих, са само 628.000 становника има 264 заражена за дан. Морамо максимално да будемо опрезни и поштујемо мере да не бисмо опет пунили болнице. Не будемо ли одговорни, опет ће нам умирати и млади, као током најјачег удара у јулу – каже у интервјуу за Курир епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић.
Значи ли то да нам следује карантин за повратнике из иностранства?
– Кућна изолација је засад обавезна за све који су позитивни на корону, а нису за болницу. То се још није мењало. А они који долазе с летовања, чим имају неке тегобе или сумњу, треба да се јаве у ковид амбуланту, да лекар одреди да ли су за кућну изолацију или болницу. Ко нема апсолутно никакве тегобе или сумње, може слободно да се креће. И сад је опасно, али ако се драстично погорша ситуација у земљама из којих долазе, мораћемо да предузмемо нешто, а то може бити и карантин. Људи морају да схвате да се не може шетати преко границе као преко улице.
За све ђаке који имају некога с тегобама или позитивног у породици, без обзира на то што дете нема никакве симптоме, остаје препорука кућне изолације 10-14 дана. Није страшно да два-три дана не иде у школу, тим пре што има и онлајн настава. Школе су тренутно најбезбедније место у Србији што се тиче короне. Ђаци носе маске, поштује се дистанца. Само сви родитељи треба да буду одговорни и не шаљу децу ако у породици има ишта сумњиво или се чека резултат теста.
А студенти?
– И са студентима нема проблема. Петоро је у Нишу било сумњиво, изоловали смо их у одвојене соба два дана док нису стигли резултати, који су негативни. Академска заједница ће од 1. октобра одлучити како ће тећи настава. Јасно је да не може све онлајн, да многи факултети, као медицина, морају имати вежбе, практичну наставу. Данас у Србији има само опреза, али не и панике. Народ је навикао на корону, стекао искуство и зато сам оптимиста. Друго је што увек имате и до 10 одсто оних која све крше. То су они профили личности који ако им кажете да је на Нијагариним водопадима забрањено скакање, кажу: „Ко ће мени да забрани!“
Значи ли то да је казна једини лек?
– С људима треба радити. Против сам казне јер она код Србина производи супротан ефекат. Казна треба да буде кад је баш ванредно стање, ситуација. А овако стално треба причати, причати и причати.
А људи неће да поштују мере… –
– Сплавови су препуни, често добијам снимке, ни дистанце, ни маске. Питају ме може ли жива музика у кафани. Може, ал’ да оркестар буде метар и по до два размакнут, певач осам метара од првог стола. Кажу, па какво је то уживање кад ти не певају на увце. А само кад причамо капљице иду метар до метар и по у даљину. Али чим почне неко да виче, као на стадиону, или да пева, као у кафани, тај аеросол иде најмање осам метара, а вероватно и дуже.
Иначе, зато је важно да се у кућу не улази с ципелама. Уз ове из иностранства, којих је, како неки кажу и 100.000, ти клубови, кафићи, сплавови могу да нам се врате као трећи пик, заједно с онима који су летовали по планинама, језерима, бањама, где је пажња попустила, па да поново упаднемо у ситуацију као у јулу, да пунимо болнице и да нам умиру млади људи.
Стварамо ли тиме бар колективни имунитет?
– Далеко смо од тога. За то треба студија на бар 100.000 људи, па да кажемо имамо ли имунитет. Према подацима српске студије од пре два месеца, која је још у току, имали смо у Београду свега шест одсто, у западној Србији 7,8, источној четири, југу седам. Јасно је да имунитета неће бити без вакцине.
Изузетно цењени универзитет у Оксфорду обуставио је финално клиничко испитивање вакцине након оболевања једног добровољца.
– Много их је у трци за вакцину, али најозбиљније су кинеска, руска, америчка и ова с Оксфорда. Управо и зато после тестирања на животињама иде трећа фаза – тестирање на људима, добровољцима, да се виде поствакциналне реакције и евентуална нежељена дејства. Иако је Оксфорд озбиљан играч, десило се да има нежељена дејства и добро је што је привремено обустављено, да се ради на поправљању вакцине. Руси ће да је тестирају на 400.000 људи, Кинези тестирају на својој војсци….
Али кажу да ће и на нама, да ће трећа фаза тестирања бити и у Србији. Шта ви кажете на то?
– Ми треба да будемо корисници вакцине, најбоље и најбезбедније која буде произведена, а не да будемо нечија трећа фаза. Све током испитивања је тајна компаније, а вакцине су озбиљна ствар. Да би је прихватио, мораш да имаш комплетну документацију, такозвани мониторинг – како је испитана, где, резултати…
Извор: Курир.рс
