Дуги прекиди у школској настави остављају дубоке и трајне последице на децу, тврде оксфордски научници на основу података о затварању школа у зонама катастрофа. Они кажу да су резултати нових студија „релеватни за друге катастрофе, укључујући и пандемију ковида-19“.
Једна од њих показује да су деца у областима Пакистана погођеним земљотресом 2005. године на тестовима заостајала чак две и по године за вршњацима у нетакнутим подручјима и да ће због тога вероватно зарађивати 15 одсто мање до краја живота.
У другом истраживању амерички научници анализирали су последице летњег распуста, током кога деца заборављају оно што су научила, како би на основу тога проценили штетне ефекте затварања школа због пандемије корона вируса. Резултати наводе на закључак да ће се деца вероватно вратити у учионице са мање од 50 одсто знања из математике.
У међувремену, велика британска студија дугорочних последица пандемије на млађе генерације спроводи се на Универзитету у Ексетеру, а према речима др Лија Елиота Мејџора, професора друштвене покретљивости, „већ сада је јасно да ће драстични губици кад је учење у питању имати дубоке последице на животе многе деце и младих“.
– Свака нова недеља у којој губе наставу доприноси кумулативним штетним последицама током животног века. Неопходно је упоредити краткорочни ризик инфекције вирусом са дугорочним, али на много начина дубљим, ризицима који се односе на нарушавање перспективе читаве једне генерацију – рекао је он.
Према речима Натали Перера, извршне директорке независног Института за образовну политику (ЕПИ), „ђаци широм земље претрпели су велике губитке у образовању од почетка карантина, при чему су најсиромашнији и најосетљивији ђаци најтеже погођени затварањем школа“.
Она истиче да се због прекида наставе вероватно продубио јаз у постигнућу између најсиромашнијих ђака и осталих.
Штетан утицај затварања школа несразмерно је већи код најсиромашније деце, оне којима је школа најпотребнија. Процене на основу анкета показују да док већина деце учи код куће, чак четвртина проводи мање од два сата дневно радећи школске задатке. Деца из најбоље стојећих породица посвећивала су учењу 75 минута више дневно него најсиромашнија деца, а једна студија предвиђа да би јаз у постигнућу између деце из богатих и сиромашних породица могао да се продуби за више од трећину.
Британски премијер Борис Џонсон бацио је рукавицу лидерима синдиката који блокирају повратак ђака у учионице, рекавши да земља има „моралну обавезу“ да отвори школе следећег месеца. Он је у чланку за „Мејл он сандеј“ изјавио да је поновно увођење редовне наставе у овом тренутку његов „национални приоритет“. Претходно је др Мери Баустед, шеф Националног синдиката за образовање, позвала школе да занемаре „претње“ владе и одбију да отворе школе ако мисле да то није безбедно.
Модел студија Института за хигијену и тропску медицину у Лондону (ЛСХТМ) и Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ) показала је, наиме, да би отварање школа без унапређења система праћења контаката могло да изазове други талас пандемије, чак 2,3 пута већи од првог, који би наводно проузроковао 250.000 жртава.
Професор епидемиологије инфективних болести Универзитета у Единбургу Марк Вулхаус, међутим, истиче да друга студија, објављена истог дана у часопису „Lancet Child & Adolescent Health“ показује да заражена деца у аустралијским школама скоро никоме нису пренела вирус.
Извор: Блиц.рс
