Тед Гален Карпентер, амерички стручњак за одбрану и спољну политику, оценио је у својој колумни за амерички „Натионал Интерест“ да је интервенција НАТО на Косову била страшна грешка због које Запад сада горко испашта.
Како каже, на тај начин је „САД овековечила и продубила своју балканску грешку неколико година након интервенције у Босни“, када је интервенисала на Косову.
– Грађански сукоби у српској покрајини са већинским албанским становништвом су се спремали средином и крајем деведесетих година – написао је он за „Натионал Интерест“.
Према његовим речима, САД је врло рано спровео своју политику у дело, ратујући из ваздуха против Србије и приморавши Београд да се одрекне контроле над територијом коју су НАТО силе окупирале.
То је резултирало, како каже Карпентер, „смоквиним листом“ од резолуције коју је усвојио Савет безбедности УН.
– Русија је невољно пристала на то, а тај потез, уз распад Совјетског Савеза, имао је утицај на војну, економску и дипломатску слабост Москве. Упркос противљењу због НАТО интервенције, руски лидери су знали да не могу много тога да учине у одговор Западу због упада у територију која је традиционално под утицајем Русије -каже он.
Према Карпентеровим речима, интервенција на Косову била је ужасан преседан – НАТО савез напао је суверену земљу која претходно није напала ниједну чланицу Алијансе, чиме се жестоко замерио Москви, насилно отео део територије једној сувереној држави и ставио га под међународну контролу.
Тај преседан је „допуњен 2008. године, када је Косово самопрогласио независност од Србије“, коју су САД и најважније чланице ЕУ признале упркос вету Русије и Кине.
– Био је то крајње контроверзан потез. Чак ни све земље чланице ЕУ нису се сагласиле са том политиком, с обзиром на то да су неке од њих биле забринуте за шире последице – рекао је он.
Шпанија је није подржала због Баскије и Каталоније, а Грчка и Кипар због Северног Кипра.
Амерички државни подсекретар за политичка питања Р. Николас Бернс је у фебруару 2008. године објашњавао зашто је Косово јединствен случај, али, како каже Карпентер, Русија је показала да то није тако, а као доказе је представила сецесионистичке покрете у Грузији, који су успоставили непризнате државе Јужну Осетију и Абхазију.
Михаил Сакашвили имао је малу власт у обе територије и руски мировњаци су дошли на терен у Јужну Осетију.
– Као што је било очекивано, САД и њени савезници окривили су Москву за сукоб, иако је накнадна истрага ЕУ показала да највећи део кривице иде Сакашвилију. Тај рат је трајао само пет дана, а кад је било готово, Кремљ је јасно ставио до знања да ће наставити да штити аутономију како Јужне Осетије и Абхазије. Паралеле о улози НАТО-а да спрече Србију да поврати контролу над Косовом нису биле суптилне. Администрација Џоржа Буша осудила је почетну инвазију и све касније акције Кремља. Али, као што Русија није могла ништа да учини на Косову, Запад је још мање могао да учини у Грузији – каже он.
Како пише Карпентер, ово је само још један корак у континуираном погоршању односа између Запада и Русије.
Косовски преседан поново се обио о главу САД 2014. године када је Русија анектирала Крим, на шта је Вашингтон реаговао са још већим бесом и Кремљу увео санкције.
– Тадашњи амерички председник Барак Обама оштро је говорио како Русији не може бити дозвољено да прекраја „границе Европе на пушчане цеви. Нико од новинара није питао председника шта мисли НАТО-а учинио на Косову – рекао је Карпентер.
Он сматра да је интервенција на Косову дала „овлашћење веома непријатном политичком покрету – Ослободилачкој војсци Косова – која је наставила низ кршења људских права“.
Карпентер даље каже како је та интервенција трансформисала НАТО од одбрамбеног војног савеза у механизам за агресивне нападе на нације.
– Насилно отимање територије једне суверене државе створио је шаблон који забрињава у међународном систему након периода Хладног рата. Вашингтон и даље угрожава међународно право упркос СБ УН. На крају су акције САД и њених савезника на Косову додатно затровале односе са Русијом. У сваком погледу, мисија САД на Косову била је контрапродуктивна – закључује он.
Извор: Blic.rs/National interest
