Светски економски крах који се догодио 2008. године се управо догодио јер је продукован новац који нема никакву вредност у себи. То су тзв деривати који су у суштини плод финансијских махинација. То вам је као да у литар најквалитетнијег вина сипате 9 децилитара воде и тврдите да та беванда и даље има квалитет и значај овога вина, рекао је Момир Булатовић, некадашњи председник Савезне Владе СРЈ.
Он је објаснио у једној емисјији на Хаппy телеизији да је, када је пре 10 година колабирао светски економски систем, кренула борба за опоравак.
„Резултати после једне деценије су поражавајући. Дуг који је у почетку био 70 трилиона је порастао на 700 трилиона. Владе и државе, посебно оне најразвијенијих земаља, водиле су политику тзв лаког новца. Лаки новац се штампао и убацивао у привредни систем са намером да људи дођу, привредници или грађани, да узимају кредите, купују станове, како би кренула производња. Али онда је тај лаки новац који се тако давао завршио у банкама. Банке су тај лаки новац претвориле у паметни новац. Паметни новац је онај новац који зарађује сам за себе“, рекао је Булатовић.
Истиче да преко 40 одсто свих профита у америчкој привреди настаје из домена паметног новца.
„Отвара се један вртлог, једна рупа без дна, у којем новац више не постоји. Људи би се непријатно изненадили да знају да мање од 2 одсто онога што ми сматрамо за новац јесу ове новчанице и кованице. Све остало је само дигитални запис у неким банкама. И тај запис зависи од добре воље некога тамо са стране… Тај неко то може да укине као што се десило већ у Грчкој, на Кипру…“, рекао је он.
Говорећи о биткоину Булатовић каже да је он пропао у међувремену.
„То је криптовалута која је хтела да победи постојећи монетарни систем. А монетарни стем је биткоин окружио као хоботница и сада је почео, независно од вредности биткоина, да се клади на берзама за будућу вредност биткоина. То су фјучерси – финасијски инструмент који нема никакве везе са оним на шта се ви кладите. Нема везе да ли је у питању некретнина, нафта или у овом случају биткоин. Него сте ви направили предмет клађења од једне валуте која је била револуционарни покушај да се сузбије ово лудило које постоји у свету“, објаснио је Булатовић и додао:
„Када говоримо о инвеститорима, инвеститори купују финансијски удео. Они не купују вредност машина и уређаја. Ево нпр – Американци уведу санкције Русији и дође до тога да падне вредност акција руских нафтних компанија. Који је резултат свега тога? Није нестала вредност руских нафтних компанија у смислу људи, капитала, права на експлоатацију него је смањено очекивање профита који одатле долази. И онда беже компаније попут Бритиш петролејума, продају своје власничке уделе. А ко купује онда те власничке уделе? Па сама руска компанија. Они уведу Русји санкције а Русија буде та која профитира.“
Булатовић је истакао да је одувек волео да прати токове новца.
„Као човек, не држим премного до новца. Као клинац сам се суочио са чињеницом да сам имао прилично много новца и то ме онда није интересовало. Али после док сам се бавио политиком био сам фрапиран енорном количином моћи новца. Када је дошао крај социјализма стигле су банке које су обећавале да ће нам решити све проблеме. У време комунизма је било тешко добити кредит а нико није ни мислио да врати кредит. Када су дошле стране банке, ја сам се у то време бавио неким консалтингом, један грчки банкар ми каже у поверењу – Знате наша рачуница показује да 2 одсто оних који узму кредите у Грчкој немају намеру да их враћају. Па, рекох му, господине овде 98 одсто људи тако размишља“, рекао је Булатовић.
А онда је детаљно објаснио како банке фунцкионишу.
„Банке имају два своја сектора. Први је састављен од лепих, младих, паметних људи који су бескрајно љубазни. Они вам све обећавају. Њихове плате зависе од тога колико навуку људи да узму кредите. А онда има она друга дивизија у тој банци. Банке су најмање демократске институције. Ви можете да радите у банци али не смете да знате шта ваш колега ради тамо. Чак је ограничено и дружење. Не смете да прођете из сектора у сектор. Имате релативно пристојне плате али превара која се ту ради је таква да мора бити строго ограничена“, рекао је Булатовић.
Када је у питању ситуација у вези са кредитима који су узети у швајцарцима он каже да се ту ради о свесној превари.
„Дуго времена је Европска централна банка штампала огромну количину новца уз обавезу Швајцарске да држи паритет према евру. Али како су Јапан, Енглеска и САД кренули да штампају новац, Швајцарска, која је релативно мала земља и која је највише окренута ка извозу, је схватила да не може да прати толику продукцију евра. То је зато што су њене девизне резерве, које су морале да осигурају тај паритет дошле на 75 одсто њеног БДП. Швајцарска се изненада и једнострано повукла из читавог тог аранжмана а ови су се несрећници свуда по Европи, који су везивали своје кредите уз курс према швајцарском франку, нашли потпуно у лудилу. И ту је морала да наступи држава. Правни систем не дозвољава превару. Превара је била унесена ситним словима у уговорима“, објаснио је Булатовић.
То је превара, каже он, „јер сте унели елеменат у уговор који не зависи ни од једне стране. То је свесна превара и обмањивање“.
„Банка нема новца. Једини новац који постоји је онај кад ја дођем на шалтер банке да дам депозит и оно што ће ми првог од плате одбити. Банка служи ту да каже – Ја сам инситуција којој ви морате да верујете да ја имам тај новац. А банка тај новац нема. Када се деси криза као у Грчкој или на Кипру… У Грчкој сте могли да имате милионе на свом рачуну али вам је банка давала 60 евра дневно“, истакао је Булатовић.
Напомиње да највећи извор оваквих информација су тзв покајници.
„Они упорно годинама раде на неком послу, свесно варају људе а компензација им је да приме плату. Кад остану без плате и без посла онда вам то испричају“, рекао је он и подсетио:
„Када је 2001. дошла конверзија из немачке марке у евро ту је био означен почетак напада на Србију. Србија је имала 11 милијарди евра у сламарицама и Србија се представила као сиромашна земља богатих грађана. То је изазвало похлепу свих банкара који су кренули да униште Србију.“
Извор: Kurir.rs
