Први талас још траје јер све време вирус је ту. Други талас очекујемо крајем године, а ми га дочекујемо спремни јер смо претходних месеци стекли искуство, каже у интервјуу за „Блиц“ епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за сузбијање заразне болести Kовид 19.
Како каже, с вирусом корона живимо већ шест месеци откако је почетком марта регистрован први случај заразе у нашој земљи. Искуство које смо стекли у претходном периоду, како у здравственом сектору тако и као друштво у целини, од великог је значаја за нашу даљу борбу. Здравље је на првом месту, а затим ту су економија, привреда, психолошки статус појединца… Епидемија није само здравствени проблем, већ и економски, социолошки, психолошки, па као таква прожима сваки сегмент нашег живота.
Како оцењујете нашу тренутну епидемиолошку ситуацију?
– Гледајући податке у дану када имамо 165 заражених, када смо очекивали да идемо према 100, да се смањују бројке, оне су „ту негде“ или се пак мало повећају. Сигурно да је боља позиција у болницама, мање је тешких болесника, мање људи је на респиратору, отпуштених је више него примљених. Међутим, још увек нисмо спали испод 100, зато је веома проблематично дати неку прецизну оцену. Морам да скренем пажњу људима који ће се вратити с годишњих одмора, који се враћају с мора, језера, планина, бања, јер поставља се питање јесу ли се сви они, као и они које су сретали тамо, придржавали мера. Управо од тих мера нам зависи статистика. У наредном периоду, од 10 до 15 дана, видећемо какво је стање, када крене школа, када почне да ради привредни сектор… Што се школе тиче, ми смо предузели апосолутно све, али ризик увек постоји. Оцена епидемолошке ситуације је да је она несигурна, али под контолом. Кажемо несигурна јер вирус је ту.
Једна од мера је ношење маски, а многима је већ досадило, лето је… Још колико дуго ћемо носити маске?
– Неопходно је носити маску у затвореном простору и носићемо их сигурно још неколико месеци. У зависности од другог таласа, то ће се пренети онда и на следећу годину.
Када нам стиже други талас?
– Према тренутним показатељима очекује се да се тај други талас појави негде пред крај године, крајем новембра, почетком децембра и да се пребаци на наредну годину. Ми смо у том првом таласу, а све време говоримо о пиковима, наредни би се можда могао десити у септембру, управо јер се сви враћају однекуд, али то не мора да значи да ће бити нешто израженије, са тешким клиничким сликама и слично, али је могуће да ћемо имати повећање броја заражених. Опет кажем, све зависи како су се људи понашали на одморима, с ким су били у контакту, да ли су поштовали мере… Други талас са јужне полулопте можда нам чак стигне почетком наредне године, причали смо о томе, а како стоје ствари и како је у Бразилу није баш повољно.
Да ли Србија спремно дочекује други талас?
– Сматрам да спремно дочекујемо други талас, управо због искуства које смо до сада стекли, не само здравствени радници, здравствени сектор, већ и само становништво. Деловаћемо дефинитивно искусније и спремније и као здравствени систем и као друштво. Много је лакше када знате како се нешто одвија, од чега зависи, шта можете да очекујете, а ми већ имамо искуства. Такође, припремамо и нове болнице, које ће бити предвиђене искључиво за ковид болеснике, а на тај начин ћемо дефинитивно имати растерећење на оним местима где је потребно лечити и друге болести. Искуство нам је показало да ако се придржавамо мера, одмах је боље, ако се опустимо опет имамо повећање. С друге стране, живот мора да функционише, људима то треба, не само у привредном смсилу већ и у друштвеном, културном… Пустили смо да почну културне активности и то смо прецизирали тако да бисмо спречили одржавање свадби. Када крену славља, свадбе, весеља, ту немамо више никаквог утицаја и то је увек окидач за скок. То је био случај у Новом Пазару, Врању, Ћуприји пре тога, затим у Ваљеву, касније и у Београду.
Како ће се одразити попуштање мера?
– Врло комплексно питање и тешко је одговорити са сигурношћу, а са друге стране треба нам култура, позориште, биоскопи, једном речју треба нам живот… Морамо бити свесни да живот иде даље, ми морамо наставити да живимо, али да будемо свесни да је вирус ту, да је са нама. То значи да све мора да функционише и привреда и економија, и културни живот, али сада другачије него што смо навикли. Уз поштовање препоручених мера свакако, јер управо је тај део кључан за сузбијање ширења вируса који није грип, који не пролази тек тако, ту је са нама и живећемо с њим још неко време. Највероватније ћемо у току недеље одлучивати и о спорту. Велики је притисак везан за спорт, не само на отвореном, то већ функционише, али како ће бити са рукометом, кошарком, одбојком… То су наши врло значајни спортови. Разговараћемо о томе да ли одмах иде и публика, на који начин, сви који траже да почне спорт тврде да могу да обезбеде да се публика држи на дистанци, са маскама, да се може обезбедити дезинфекција. Онај ко организује требало би то и да испоштује, у интересу је свих нас.
Сви смо се надали да ћемо бројати само спорадичне случајеве, али… Да ли је могуће да број спадне испод 10?
– То би било идеално, али ако гледамо са овог становишта у којем се сада налазимо, то баш и није лако оствариво. Не знам да ли је то реално сада очекивати јер имамо повратнике са одмора, који долазе са различитих страна, а питање је ко се од њих придржавао мера. Можда тамо у неком периоду, ако будемо самосвесни и дисциплиновани, ако се сви придржавамо мера јер оне дају резултате. Па и ове бројке које сада имамо, нису пале с неба него се становништво понашало одговорније. Ако би се наставило у том смеру, онда бисмо у наредним месецима могли да очекујемо да дођемо и до те идеалне бројке, то би било изванредно.
Испитивање вакцина је у току, све очи упрте су у произвођаче. За коју ћемо се ми одлучити?
– Нама је објективно свеједно која ће вакцина бити код нас, услов је да што се тиче имуногености она буде најбоља и да даје најмање поствакционалних реакција. На томе раде озбиљни људи, наша Агенција за контролу лекова и вакцина ће урадити свој део посла. Колико ја пратим, ми разговарамо са свима који су ушли у такозвану фазу клничких испитивања, не само руска вакцина већ и друге. Руси су, рецимо, одмакли највише у свему томе, чекамо њихове резултате, јер они сада улазе у фазу испитивања на 400.000 људи, а то је већ репрезентативан број, а онда ћемо видети и њену ефикасност, квалитет и шта се јавља као поствакционална реакција.
Вирус је ту, а ми морамо да наставимо да живимо. Тешко је не само здравствено, већ и психички. Дајте нам савет како да олакшамо себи живот јер смо у сталном страху да се не заразимо?
– Нема велике поруке или великог савета што се већ не зна. Што пре постанемо свесни, а ваљда јесмо до сада схватили да је корона са нама, и што се више придржавамо мера, а паралелно имамо и културни и друштвени живот, уз дистанцу, маску, уз опрез од ширења заразе, онда можемо себи и те како олакшати живот. У сваком смислу живот мора да се одвија, јер епидемија није само здравствени, већ и психолошки, социјални, друштвени, економски проблем, тако да се морамо прилагодити да се ширење инфекције сведе на минимум, а са друге стране да ми наставимо да функционишемо на свим пољима. Придржавајте се мера обавезно, то је у интересу свих нас, вас самих и ваших најмилијих.
Извор: Блиц.рс
