Велике су шансе да представник албанске мањине први пут после више од три деценије буде директно укључен у највишу извршну власт у Србији. Првобитна идеја била је да то буде у виду министарског места, али пошто су представници Срба искључени из власти у Бујановцу, у оптицају је нижа позиција у Влади, открива извор „Блица“.
Представници изборне листе „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина“ били су први са којима је председник Александар Вучић 14. јула започео консултације о формирању нове владе Србије. Први на овој изборној листи био је лидер Партија за демократско деловање Шаип Камбери. У новом сазиву он ће бити посланик.
– Надам се да ће овај пут бити добре политичке воље, нове воље у Београду да се са албанским представницима разговара о нивоу решавања животних проблема који постоје код нас – рекао је после консултација Камбери.
Извор „Блица“ каже да је идеја да Србија покаже решеност бављења питања мањина и у пракси, тако што би у функционисање Владе укључила представнике Албанаца са југа.
– Србија је посвећена и дијалогу са Приштином, а првобитно је било планирано да добију место у Влади. Како договор није једносмерна улица, од тога се одустало након што су представници Срба искључени из власти у Бујановцу, где живи 40 одсто Срба. Да и даље постоји добра воља и жеља за сарадњом, није искључено да добију место у Влади, али ниже од министарског. Остаје да се види какав ће договор бити постигнут – наводи извор „Блица“.
Говорећи о овој теми за „Блиц“, директор Центра за регионализам Александар Попов рекао је да је идеја одлична, па чак и да се касни с њом.
– Албанци са југа су се осећали запостављено јер су жртве сталних калкулација око решења Косова, а којим би они ушли као део Косова, због чега нису ни учествовали у последњем попису, па их на папиру има мање него иначе. А пошто се помоћ одређује у односу на број становника, прикраћени су. Економски развој је битан, јер тамо од привреде ради „Хеба“, Бујановачка бања и један погон из Врања. Школски систем би такође био нешто на чему може да се ради, као и на ублажавању етничких подела. На југу млади живе једних поред других, Срби не знају албански и обрнуто – напомиње Попов.
Уласком у Владу би се послала позитивна порука, напомиње Попов, да су они грађани Србије.
– А самим уласком у Владу, они преузимају одговорност и шаљу поруку да су интегрисани у друштво Србије. Према Уставу имају право на језик, културу, образовање, информисање – напомиње Попов.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за „Блиц“ да је, ако се ствара концентрациона влада, логично да у њој и буду представници мањина.
– И у случају да одлука не падне у корист концентрационе владе, оно што би било сразмерно њиховом броју посланика албанске мањине је место држаног секретара. Имају три посланика у Скупштини – каже Анђелковић.
Камбери није одговарао на позиве и СМС новинара „Блица“.
У доба СФРЈ Албанци интелектуалци били су део политичке сцене у Београду, а последњи пут било је пре деведесетих година, пре него што су односи између два народа заоштрени. У бившој Југославији, пред њен распад, Синан Хасани, некадашњи писац и југословенски амбасадор, од 15. маја 1986. до 14. маја 1987. године био је председник Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Албански интелектуалац и политичар Али Шукрија био је члан Председништва, а Месуд Беснику амбасадор у Норвешкој од 1983. до 1987. године.
Извор: Блиц.рс