НАПУСТИО нас је јуче један од наших најбољих познавалаца средњовековних градова и тврђава, аутор више од 200 научних радова, марљиви чувар српске културне баштине: после дуже и тешке болести преминуо је археолог др Марко Поповић (1944- 2020).
Родио се у Ужицу, а одрастао и школовао се у Београду, где је на Одељењу за археологију Филозофског факултета, магистрирао, а потом и одбранио докторску дисертацију са темом „Настанак и развој фортификације Београдске тврђаве“. Радио је на проучавању српских средњовековних градова, а дао значајан допринос и у изучавању војне архитектуре у Србији и земљама византијског света. Руководио је истраживањима тврђава у Смедереву, Расу и родном Ужицу, као и археолошким ископавањима на више значајних локалитета као што су Браничево, Студеница, Врсеница, Ново Брдо…
Бавећи се проблематиком заштите споменика културе, резултате истраживања износио је на више међународних скупова у земљи и иностранству. Током 1993. био је и гостујући професор на СНРС у Паризу, где је одржао циклус предавања. После 2000. био је ангажован на реконструкцији ентеријера здања Савезне скупштине. Био је научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац научно-истраживачког пројекта за Београдску тврђаву.
– Вишедеценијски предани рад на расветљавању сачуваних трагова старих српских градова, утврђења, цркава и манастира, огледао се у његовој богатој библиографији која је постала незаобилазно полазиште за све садашње и будуће истраживаче – истиче у телеграму саучешћа породици, колегама и поштоваоцима, министар културе и информисања Владан Вукосављевић. – Својим радом овај изузетни истраживач је оживео заборављена места старе српске културе и изнова их поклонио српском народу.
Описујући Поповића као ерудиту отвореног духа, министар Вукосављевић закључује да су одласком овог научног великана, српска археологија и историја остале без једног од носећих научних стубова чије одсуство ће тешко бити надомештено.
– Однос Марка Поповића и Народног музеја у Београду сведочи о вишедеценијском пријатељству и професионалној посвећености из којих су произашли важни пројекти и значајна научна открића – каже Бојана Борић Брешковић, в. д. директора Народног музеја. – Реализујући небројена археолошка истраживања и научне пројекте заоставштина Марка Поповића и након данашњег дана наставиће да расте и увећава се захваљујући будућим истраживачима који ће од ње полазећи стремити ка новим археолошким достигнућима. Докле год сазнања и искуства до којих је дошао будемо помињали, наводили, користили у заштити и интерпретацији културног наслеђа неизмерно знање, труд и страст које је наш колега улагао у сваки свој пројекат наставиће да се оваплоћују.
Извор: Новости.рс
