Председник Белорусије Александар Лукашенко последњих недељу дана је у жижи светске јавности. Наиме, пошто је прошле недеље освојио преко 80 одсто гласова на председничким изборима и тако осигурао шести мандат као први човек те земље
Међутим, пошто су саопштени резултати избора, незадовољни грађани су похитали на улице Минска и других градова у Белорусији како би исказали своје незадовољство. Наиме, они сматрају да избори нису били слободни, те да је Лукашенко наводно лажирао резултате.
Долазак на власт
У оцени да избори нису легитимни се слаже и Европска унија, која је недавно саопштила да не признаје резултате. Такође, ЕУ је најавила да ће увести и санкције Белорусији због неслободних избора као и бруталног опхођења полиције према демонстрантима.
Лукашенко, међутим, сматра да су избори били легални те ово све види као притисак запада и жеља НАТО-а да се Белорусија потлачи. Неки га сматрају диктатором, неки мисле да је чувар слободе и опотентном западне политичке хегемоније.
Лукашенко је 1994. године изашао на председниче изборе као један од кандидата. Освојивши 45 одсто гласова, постао је први човек Белорусије и тако отпочео „лидерски стаж“ који траје већ 26 година без престанка.
Убрзо пошто је постао председник, Лукашенко је одржао говор пред руском Думом и позвао је на формирање новог савеза словенских земаља, те је 1999. године формирана Унија Русије и Белорусије.
Од љубави до „мржње“ према Путину
Како тврде познаваоци прилика, Лукашенко је имао присан однос са председником Русије Владимиром Путином. Белорусија је важила за великог савезника и пријатеља Москве, али су се ствари искомпликовале 2017. године.
Наиме, како су тада писали медији, Путину су дојадиле Лукашенкове игрице у којима се истовремено представља као први руски савезник и то дебело наплаћује ниским ценама нафте и плина, а са друге стране шеретски намигује западу у наговештају да би и са њима могао доћи до неког договора.
Званични Минск је подсећања ради 2016. године оштро протестовао пошто је Белорусији стигао рачун за дуговања за плин који је износио око 517 милиона евра. Москва је на то одговорила тако што је укинула тада снадбевање сирове нафта, а Лукашенко је у знак протеста тада повукао Белорусију из економског савеза за на челу са Русијом. Неки сматрају да је то био почетак краја присних односа два лидера.
„Инцидент“ на паради у Москви
Потврда о затегнутим односима стигла је у јуну ове године на обележавању 75 година од победе над фашизмом у Другом светском рату у Москви. Наиме, након дефилеа на Црвеном тргу уследило је полагање цвећа на Споменик незнаном јунаку, али је том приликом председник Белорусије учинио нешто што је, рекло би се, разљутило првог човека Русије.
После приказа наоружања, високе званице руског председника Владимира Путина кренули су ка Споменику где су застали да се сви окупе и у формацији крену да положе цвеће.
У средини је тада стајао председник Путин, а са његове десне стране требало је да стоји колега из Белорусије Александар Лукашенко.
Међутим, Лукашенко је прошао поред Путина и померио формацију како би стајао крај председника Казахстана. Овај гаф Лукашенка није прошао незапажено, што се дало приметити по Путиновом изразу лица.
Наводно се Лукашенко „светио због сина“, јер се Путин није руковао са Лукашенковим сином Николајем када је поздрављао ветеране Другог светског рата.
Лукашенко, корона и завера светских сила
Налет корона вируса не попушта и даље. Према последњим подацима, у свету је више од 21,3 милиона људи оболело, а више од 773.000 људи преминуло је од овог вируса. Међутим, Лукашенко у најмању руку није признавао да коронавирус уопште постоји, већ да је то покушај светских сила да преобликују свет по сопственом нахођењу.
– Зар немате утисак да светске силе желе да преобликују светски поредак уз помоћ ове такозване психозе корона вируса, укључујући ширење инфодемије – упитао је почетком априла Лукашенко, а преноси агенција „Белта“.
Он је подсетио и на предлог Уједињених нација да се одштампа новац у висини од 10 одсто од светског БДП за борбу против економских последица корона вируса.
– То је празан новац. Амерички долар наставља да губи вредност као такав. Ко ће добити те хиљаде милијарди, код кога ће оне завршити? Зар то неће довести до тога да богати постану још богатији, а сиромашни, још сиромашнији? Хоће – поручио је тада Лукашенко и истакао да је још тада био забринут за будућност његове земље.
Сви говоре: Након пандемије, свет ће бити другачији, и сагласан сам са тим, али где ће бити наше место у овом новом свету? То је главно питање за мене, не ова коронапсихоза, не инфодемија – нагласио је Лукашенко који је одбио да уведе затварање државе и увођење карантина као мере против ширења коронавируса.
Крајем јула је казао да је победио „корону на ногама“, односно да није имао никаквих симптома.
„Боље бити диктатор него геј“
Лукашенко се 1995. године нашао на удару јавности после изјаве на основу које су људи сматрали да хвали Адолфа Хитлера.
– Историја Немачке је копија историје Белорусије. Немачка се подигла из рушевина захваљујући чврстом ауторитету и није све лоше што има везе са Хитлером. Ред у Немачкој еволуирао је вековима и свој врх је достигао под Хитлером – казао је тада Лукашенко.
Лидер Белорусије је такође привукао пажњу јавности и 2007. године говорећи о лошем стању у граду Бабрујск. Наиме, у радио програму уживо казао је да је то „јеврејски град, и да Јевреји тамо не маре за место где живе“.
– Претворили су Бабрујск у свињац. Погледаје Израел, био сам тамо и видео сам сопственим очима… Молим Јевреје који имају новац да се врате у Бабрујск – казао је тада Лукашенко.
Такође, 2012. године изазвао је гнев немачке јавности. Наиме, тадашњи министар спољних послова Немачке Гвидо Вестервеле иначе по сопственом признању геј, позвао је на самиту у Бриселу да се уведу санкције које би утицале на Лукашенка да не крши људска права у Белорусији.
Лукашенко је тада рекао да је боље „бити диктатор него геј“, пошто га је Вестервеле назвао „последњим диктатором у Европи“.
Не живи са женом, има ванбрачног сина Николаја
Лукашенко је 1975. године оженио Галину Желнерович, иначе девојку коју је упознао још у средњој школи. Касније у току те године, добио је сина Виктора. Постаје отац по други пут 1980. године, када су Галина и он добили сина Димитрија. Иако су и даље у браку, Галина живи одвјоено у породичној кући у селу близу града Шклов, а наводно не живе заједно од када је Лукашенко постао председник.
Према писању светских медија, Лукашенко је 2004. године добио сина Николаја. Иако никада то није званично потврђено, сумња се да је мајка детета Ирина Абелскаја, његова докторка са којом је наводно у вези.
Неки познаваоци прилика сматрају да би Николај требало да буде наследник функције председника. Лукашенко је то демантовао, рекавши да неће остати на власти наредних 30 година када би Николај могао да изађе на председничке изборе и наследи га.
Извор: Телеграф.рс
