НАЈМАЊЕ 75 милиона људи сваке године у свету нађе се на мети насилника, силоватеља или пљачкаша, а 15 милиона њих доживи најтежа кривична дела.
У Србији нико прецизно не броји жртве, али последњи подаци Републичког завода за статистику за 2018. годину показују да се најмање 8.600 људи годишње нађе пред судом као оштећено због криминала који је над њима почињен, од чега су више од 2.100 деца! Око 5.000 особа су жртве породичног насиља, међу којима опет око 1.700 деце.
Мало ко зна да жртве имају право на надокнаду штете од починилаца, и да тај захтев могу поднети већ у оквиру кривичног поступка. Досадашња судска пракса показала је, међутим, да их судови махом упућују на дуге и споре парнице, због чега отежано долазе до правде и материјалне сатисфакције, трпе додатне финансијске трошкове, а у судовима се гомилају предмети. Пракса је показала и да жртве тако страшних дела као што су сексуална и друга злостављања, по више пута морају да дају исказ и да се уживо суочавају са својим мучитељима, што их додатно виктимизује и трауматизује.
Да би се ове ствари измениле Влада је недавно усвојила Националну стратегију за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2020-2025, као и Акциони план за њено спровођење. Њоме је предвиђено успостављање националне мреже службе подршке жртвама и сведоцима у вишим судовима, у целој земљи. Ова мрежа подршке ће у сарадњи са контакт тачкама, односно особама задуженим за то у тужилаштвима и МУП, омогућити да све жртве добију адекватну подршку, савет, да буду упознате са својим правима и, ако је потребно, да им буде обезбеђена и физичка заштита.
О њиховим имовинско-правним захтевима одлучиваће се већ у кривичном поступку, за шта ће судије проћи неопходне обуке. Обуке ће проћи и тужиоци и припадници полиције, а важно је знати и да жртве имају право на бесплатну правну помоћ. Оне ће морати да буду обавештене и уколико је окривљени побегао или је пуштен на слободу.
– Жртва је физичко лице које је претрпело штету: физичку, психичку или емоционалну, или економски губитак који је непосредно проузрокован кривичним делом, као и чланови породице оног чија је смрт проузрокована кривичним делом и који су претрпели штету због тога – објашњавају у Министарству правде.
Такође, подсећају да ће службе подршке жртвама постојати не само при вишим судовима, већ да их има и при Посебном одељењу за организовани криминал и Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, као и Тужилаштву за ратне злочине. Биће их и у оквиру других државних органа и институција, као и у оквиру организација цивилног друштва. Све ће бити интегрисане у национални систем, а надзор ће спроводити Министарство правде. Жртве и сведоци ће, према ономе што тврде у Министарству, добијати неопходне информације о правима и свом положају у кривичном поступку, о доступним службама подршке, индивидуалне процене њихових специфичних потреба, емотивну подршку. Као секундарну добијаће психолошку и психосоцијалну подршку, медицинску помоћ, збрињавање у сигурној кући, пружање бесплатне правне помоћи, укључивање у третмане рехабилитације.
Према Националној стратегији неопходно је обезбедити минимум вештина судија, тужилаца и полицијских службеника о правима и потребама жртава, да би се спречила секундарна виктимизација при првом контакту и током поступка, затим квалитетну процену индивидуалних потреба жртве коришћењем стандардизованог упитника, ажурно вођење евиденције о сваком појединачном случају, коришћењем посебног софтверског алата, чиме би се омогућио приступ прикупљеним подацима у даљем процесу пружања подршке и помоћи – објашњавају у Министарству.
Зато ће свим жртвама бити доступне брошуре, писане једноставним и разумљивим језиком, као и национална интернет- страница, са свим подацима који им могу бити од помоћи – од различитих права, до услова додељивања заштитних мера или преводиоца, и начина надокнаде трошкова услед учешћа у поступку. Израдиће се и обрасци за подношење имовинско-правног захтева.
ВИШЕ ОД 20.000 СПОРАЗУМА
ПРИМЕНОМ одлагања кривичног гоњења годишње се у Србији реши више од 20.000 кривичних предмета. Реч је о договору тужилаштва са починиоцем дела за која је запрећена новчана или казна до пет година затвора, да уплати новац у хуманитарне сврхе. Једна од обавеза које могу бити наложене осумњиченом јесте и да „отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету“. Идеја је да се ова обавеза учини обавезом, а не опцијом.
ЗА добробит жртве важно је избегавање контакта са учиниоцем, па ће се размотрити измене закона о суочавању сведока и окривљеног и радити на стандардизацији просторија судова и тужилаштва, тако да се омогући постојање одвојених улаза и чекаоница за жртве, окривљене и браниоце. Радиће се и на изменама одредби које захтевају вишеструко испитивање и излагање медицинским вештачењима у ситуацијама када то није неопходно, као и на заштити приватности жртве. Посебно рањиве групе добиће и посебне мере заштите.
Извор: Новости.рс
