ЦИА данас има више проблема у регрутовању Руса, него у совјетским временима. Ових година је дошло до недостатка Руса који су вољни да издају тајне своје земље Американцима.
Ово, очигледно, постаје све теже:
Милтон Бирден, бивши агент ЦИА који је у Пакистану обучавао муџахедине за борбу против Совјета у Авганистану је истакао да је сада теже регрутовати обавештајне изворе унутар Русије него што је то било током совјетске ере. Током совјетске ере, ЦИА се ослањала на „добровољце“ који би се обратили америчким обавештајним званичницима, али је базен пун Руса који су вољни да издају своју владу пресушио.
Није сасвим јасно зашто је то тако, али је Бирден сугерисао да, с обзиром на раније совјетско и руско продирање у америчке обавештајне службе, могуће да је страх од угрожености одвукао многе потенцијалне изворе. Он је сугерисао да се руска перцепција о САД толико погоршала да чак и руски либерали заузимају мрачан став по питању Вашингтона – што регрутовање шпијуна чини изузетно тешким.
Штавише, многи Руси који би можда издали своју владу у претходним ерама, више се не осећају спремним на ризик затвора или смрти радећи за ЦИА-у. Уместо тога, ти дисиденти једноставно могу оставити Русију Западу – што није била опција током совјетске ере.
Међутим, у информационом добу – где преовлађују биометрија и друштвени медији – доба регрутовања традиционалних људских обавештајних извора је готово. “Биометријски подаци у суштини значе да не можете некога ставити под заштиту овде у Вашингтону а затим их послати да путују светом, деловати под дипломатским покрићем и регрутовати људе. “То не функционише. То ко су они, њихов идентитет је одмах познат владама које желе да знају ко су они.“
Други разлози:
Руска Федерација је 85 одсто руска, а не 50 одсто као што је било у СССР-у. Човек који је открио совјетски програм биолошког оружја Америци се звао Канатжан Алибеков. Унутрашња русофобија је у опадању. Ово се чак може видети и међу либералима, где су они најокорелији од њих били потпуно маргинализовани, и демографски изумиру (нпр. Новодворскаја) и/или су се преселили у иностранство (нпр. Каспаров).
Када је совјетски систем постојао, било је много људи са јаком идеолошком опозицијом према режиму, као што је Василиј Митрокин, који је сакрио огромне комаде архиве КГБ-а и касније их је пребацио у Велику Британију. Када се тај систем срушио, а у одсуству било каквих других позитивних (националистичких) вредности – заправо, имајући у виду њихово сузбијање под старим режимом – замењен је чистим материјализмом, тако да сте имали огроман пораст издаје током касних 1980-их и 1990-их година.
Ова фактор материјализма је био наглашен чистим материјалним сиромаштвом у које је Русија упала током 1990-их година. Продаја тајни за лепу приградску кућу у Калифорнији има много више смисла када сте сиромашни државни службеник који живи у хрушковки и нисте плаћени месецима, а онда добијете прилагођену плату од 2.000 долара, живите у лепом модерном стану, и поседујете ауто и можете да путује у Турску или на Крим неколико пута годишње.
Насупрот томе, док анти-совјетски дисиденти могу веродостојно замислити да су издали идеолоију, а не властити народ, ово је постало све више и више неизводљиво, јер се нагиб западне етно-русофобије преокреће нагоре.
Још један фактор би могао бити опадање компетенције међу западним агентима који се фокусирају на Русију. Страни кадрови који се баве Русијом су све лошији и некомпетентнији да их Руси једноставно не прихватају.
Извор: Kurir.rs
