Једном је, као Мојсије, раздвојио воду и направио пролаз Јеврејима који су бежали од Халдејаца, а својом молитвом учинио је да се неким људима храна умножи и тако их спасио сигурне смрти
Српска православна црква и верници данас славе светог пророка Језекиља.
Свети пророк Језекиљ био је из јеврејског града Сарира и кад је Навуходоносор други пут освојио Јерусалим одведен је у ропство у Вавилон.
Када је имао тридесет година, а био већ пет у ропству, јавило му се чудесно привиђење. Видео је да се отворило небо, са севера је дувао јак ветар, из тог правца долазио је велики облак, усред њега дизао се огањ, а око њега блистала је светлост. Усред тог облака показале су се четири животиње, а свака од њих је имала четири лица – човека, лава, телета и орла. Осим тога, животиње су имале по четири крила, а под њима човечије руке. Видна су била и четири велика точка, по један уз сваку животињу. Животиње су мирно стајале кад се над њима видео престо, а на њему пресветло човечије обличје, а око њега сијање слично дугином.
Господ се убрзо обратио Језекиљу и рекао му да треба да врати бивше вернике на прави пут. Након што је то изговорио дао му је парче смотаног папира на ком је писало „Плач и нарицање и јаох“ и рекао му да поједе тај папир. Појео је папир, који му је био сладак као мед, а од тада је био испуњен пророчким духом и благодати.
Седам дана је провео размишљајући о томе шта је видео кад му се Господ опет јавио и рекао му да је његов задатак да упозори безбожнике да ће брзо умрети ако се не промене. Упозорен је да ће се њихови греси пренети на њега, ако им претходно не каже шта их чека, али ако их упозори, а они се не промене, греси ће остати њихови.
Ускоро му се опет јавио Господ, рекао му да се затвори у своју кућу и да тамо проведе неко време у ћутању. Како би упозорио људе, у току тог ћутања он је видео последњу опсаду и разорење Јерусалима од Халдејаца, која им се и догодила неколико година касније. Како људе не би обавестио само речју, него и делом, Господ му је наредио да обрије главу и браду, да своје власи раздели на три дела, један део запали, други исецка мачем, а трећи развеје у ветар.
На тај начин требало је да прикаже како ће Бог казнити људе који не желе се обрате искреном покајању. Према приказању, трећина људи у време опсаде Јерусалима ће умрети од глади и помора, друга трећина страдаће од мача, а трећа ће бити расејана по свету. Све се ово касније тако и десило.
Када је свети пророк Језекиљ био у ропству у Вавилонији, у то време је у Јерусалиму живео свети Јеремија. Иако су два пророка била удаљена, истовремено су прорицали опустошење Јерусалима и многе друге ствари, што се и види у њиховим књигама. Сведочио је Језекиљ у Вавилону да су Јеремијина пророчанства истинита, а исто то је Јеремија говорио за његова пророчанства. Заведени идолима, покварени Јевреји нису веровали ни једном дургом, па су Јеремију злостављали у Јерусалиму, а Језекиља су мучили оковима у Вавилону.
Пошто је јасно видео какво незнабоштво се дешава у Јерусалиму, Бог је Језекиљу рекао да ће им одмаздити у гневу свом, и неће их жалити око његово, нити ће се смиловати на њих, а када стану викати иза гласа у уши његове, неће их услишити. Језекиљ је тад прорекао да ће изаћи шест наоружаних људи са мачевима, а међу њима и један човек обучен у белу свештеничку одору који носи једну оловку, Господ је њему рекао: Прођи посред града Јерусалима, и напиши знак на челима оних људи, слугу мојих, који пате у срцима својим, уздишу и плачу због безакоња што се чине у овоме граду; те избранике моје сачуваћу од казне. Након што је то видео Језакиљ је покушавао да незнабошце врати на прави пут.
Поред тога Језакиљ је био и велики чудотворац. Слично Мојсију он је био раздвојитељ вода. Наиме, једном када су код њега на реци Ховару били многи Јевреји, разбојнички су их напали Халдејци. Он је својом молитвом учинио да се вода у реци раздвоји и пружи сув пут гоњеним људима, да побегну на другу страну. Јевреју су прошли по сувом, а кад су Халдејци кренули за њима, вода их је све прекрила.
У време велике глади он је молитвама умножио храну људима и спасио смрти већ изнемогле људе.
Језекиљ је свој живот завршио мученичком смрћу и то тако што га је јеврејски старешина, видевши да не одустаје од преобраћања незнабожаца, убио растргнувши га коњима. Народ је покупио његово искидано тело и сахранио га на пољу Маур.
Извор: Телеграф.рс
