ПРИРОДА је у невољи, а људски род у великом проблему.
Светска метеоролошка организација упозорила је да би глобалне температуре на годишњем нивоу у наредних пет година први пут могле да пређу кључни праг од 1,5 степени целзијуса.
Глобално загревање доводи до временских екстрема, а научници су закључили да је западна Европа у опасности због повећане учесталости олуја. Истовремено, многи делови Јужне Америке, Јужне Африке и Аустралије вероватно ће имати више суша него што су имали у блиској прошлости, док је у Сибиру постигнут нови рекорд, јер су просечне температуре у јуну, другу годину заредом, знатно повећане.
– Цела планета је топлија за један степен у односу на прединдустријски ниво, а последњих година та аномалија је и већа – каже, за „Новости“, проф. др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију. – Налазимо се у процесу глобалног загревања, и климатске промене данас се дешавају у знатно краћим временским интервалима него у прошлости.
У Париском споразуму, као гранична вредност наводи се 1,5 степени, као и да средња глобална температура треба да остане испод два степена Целзијуса. У њему се још каже да не би смело да се дозволи да се планета загреје више од тога.
– У Париском споразуму пише да треба да покушамо да останемо испод 1,5 степени зато што су онда ризици повезани са климатским променама знатно мањи – објашњава професор Ђурђевић. – Уколико температура пређе 1,5 степени, мале острвске земље у Пацифику, код којих је надморска висина често само неколико метара, с порастом средњег нивоа глобалног океана биће потопљене.
Познато је да климатске промене утичу на интензитет топлотног таласа и дужину трајања екстремних падавина.
– Све оно чему смо сведочили претходних година, јаке кише, поплаве, пожари, у будућности ће бити чешће и интензивније – упозорава професор Ђурђевић. – Ако успемо да се зауставимо на 1,5 степени Целзијуса, промена ће представљати неку врсту повећаног ризика, али ако се зауставимо на два степена, учесталост топлотних таласа, интензитет поплава и шумских пожара биће много већи. Зато је боље зауставити пораст температуре на 1,5 него на два степена Целзијуса.
Према речима професора Ђурђевића, заустављање пораста средње глобалне температуре је компликован задатак, повезан са трансформацијом енергетског система и престанком коришћења фосилних горива.
– Није лако за кратко време у целом свету заменити енергетска постројења и транспорт који користи угаљ, гас и нафту – каже нам. – Аутомобили морају да буду електрични. Једино на тај начин могу се зауставити климатске промене. Да нам је неко пре шест месеци рекао да ће цео свет да стане због једног малецног вируса, не бисмо му веровали. Тако да ни ово није немогуће, само је потребно да људи буду одлучни.
Поједине студије показују да сва енергија која је потребна друштву, чак и у будућности, када потребе за њом буду веће, може да се произведе из обновљивих извора.
– Да би се планета спасла потребно је да имамо нула нето емисију угљен-диоксида у атмосфери – каже Ђурђевић. – Биљке сваке године из атмосфере извуку један мали део угљен-диоксида, тако да би нама било допуштено да емитујемо угљен-диоксид онолико колико су оне у стању да га извуку из атмосфере. У том случају ће температура да се устали на неком нивоу, а да ли ће тај ниво да буде два или један степен зависи од тога колико брзо хоћемо да се трансфоримишемо.
Поједини научници упозоравају на то да би услед последица глобалног загревања бивши трајни ледени покривачи Сибира и Гренланда постали попришта „васкрсења“ вируса и бактерија који су били замрзунути у леденом покривачу. Познато је да су они шампиони преживљавања. Научници су открили делове рибонуклеинске киселине шпанског вируса из 1918. године у телима сахрањеним у масовним гробницама у тундрама Аљаске.
– Постоје приче о томе, али мислим да је боље не отварати ту тему, пошто су људи наплашени због вируса корона и то ће још више да их збуни – сматра професор Ђурђевић. – Постоје налази у леденим депозитима на Северном и Јужном полу заробљених бактерија и вируса, али то не значи да они могу да се активирају.
Док малим острвским земљама прети нестанак, мање развијеним државама није лако да напредују на еколошки прихватљив начин, јер немају довољно новца.
– Србија је релативно мали емитер угљен-диоксида у односу на велике земље, али ако гледамо по јединици друштвеног производа, онда нисмо тако мали – каже Ђурђевић. – Енергију користимо неефикасно у односу на друге и наш задатак је да себе оптимизујемо. Имамо проблем са загађењем ваздуха, тако да би нам трансформација новим изворима енергије много помогла. Иако нису одлучујући елементи у међународним преговорима, ако пуно малих земаља има јединствен став о ургентности решавања тог питања, и значајнији фактори ће бити активнији. Ако ми останемо неми и не будемо заинтересовани, ни велики неће да брину о нама.
Србија из године у годину губи неколико милијарди евра због последица суша и поплава.
– Клима се врло брзо мења и требало би да се прилагодимио, али наша земља то не препознаје као задатак – каже Ђурђевић. – Проблем са климатским променама је претња или ризик у будућности, а све што нам је пред носом је важније. Кад будемо видели право лице климатских промена, а не само назнаку проблема, биће касно да се тиме бавимо. Проблем са климатским променама је то што не можемо да се вратимо у рикверц, да вратимо климу да буде као пре 50 година. Кад се угљен-диоксид појави у атмосфери, он се у њој задржава хиљадама година.
КОРАЛНИ ГРЕБЕНИ ПРОПАДАЈУ
НАУЧНИЦИ упозоравају да корални гребени пропадају због загревања воде, што је последица климатских промена. Њихов нестанак је опасан, јер они штите обалу и ублажују последице снажних олуја. Стотине милиона хектара тропских шума нестало је од 1980. до 2000. године. Само током 2018. нестало је више од 12 милиона хектара, што је површина Никарагве, констатовао је Институт за природне ресурсе у свету (WРИ).
УКИНУТИ ЕКОЛОШКЕ ТАКСЕ
– СВЕ је већа разлика у примени и доступности зелене, чисте технологије између западне и источне Европе – објашњава доц. др Светлана Живковић Радета, координатор за докторске академске студије на Факултету за примењену екологију Футура. – Што је држава богатија, то су закони о заштити животне средине строжи. Треба подићи свест код људи о последицама загађења животне средине и свега негативног што чине у свом окружењу. Политика државе би требало да охрабри грађанство да више улаже у енергетску ефикасност, алтернативне начине добијања и коришћења енергије, тако што ће укинути еколошке таксе на индивидуалну употребу енергије сунца, ветра и воде. У том случају грађанство би имало и финансијског интереса за улагање у енергетски ефикасне и еколошки оправдане системе.
Фото: Pixabay.com
Извор: Новости.рс
