„Правила нема и можемо само да урадимо статистику па да знамо шта је чешће, а шта ређе. На срећу, благе клиничке слике су чешће, међутим, на индивидуалном нивоу не можемо са сигурношћу да предвидимо коме ће се десити погоршање“, истиче имунолог.
Кризни штаб тренутно не разматра увођење нових мера, а од оних које су на снази очекује се да дају резултате, каже за Пинк имунолог Срђа Јанковић.
– Мере које смо донели пре извесног времена даће резултате ако их спроводимо доследно и ригорозно, а пре свега мислим на избегавање контаката, физичку дистанцу, ношење маски, хигијену руку, дезинфекцију и све остало што може допринети да не пренесемо вирус са особе на особу – наводи Јанковић.
На питање зашто вирус све више „таргетира“ млађе, др Јанковић каже да се заправо ради о томе да је заражених много, па се случајеви тешких клиничких слика код младих чешће и срећу.
– Увек постоји питање да ли је вирус еволуирао, а о већој вируленцији засад нема чврстих доказа. Ми све време знамо да особе без већег фактора ризика имају одређену вероватноћу да развију тешку клиничку слику, а предиспозиција може бити и невидљива, попут генетичке – каже др Јанковић.
Истиче да није свеједно ни колика је доза вируса којој је особа изложена, па тако онај ко удахне већу количину вирусних честица, имаће веће изгледе да се теже разболи.
– Нико не може а приори да сматра да је безбедан само зато што нема факторе ризика, а фактори ризика су, наравно, остали исти. Ипак, што је неко у бољем психофизичком стању, већи су изгледи да ће болест проћи без тежих последица – каже имунолог.
Деца се, каже, теже заражавају, али да није познато да ли теже и преносе вирус. У сваком случају, како каже, било ког да смо узраста, морамо се понашати као да смо под ризиком.
– Важна је превенција у свим узрасним групама – наводи др Јанковић. Истиче да, са стране тежине болести, деца сигурно имају мањи ризик, а с обзиром да се број заражених увећао, увећао се и број заражене деце.
– Ми сад видимо само врх леденог брега, односно мали број оних који добију значајне симптоме, што нас са правом брине и растужује. Ипак, то је тако јер се епидемија разбуктала и број заражених је већи – каже др Јанковић.
Истиче да је болест непредвидива и да се појединци могу незнатно разболети, али да се може развити и тешка клиничка слика, што се често не дешава одмах.
– Правила нема и можемо само да урадимо статистику па да кажемо да је нешто чешће, а нешто ређе. На срећу, благе клиничке слике су чешће и неке ствари о вирусу се нису промениле. Међутим, на индивидуалном нивоу не можемо са сигурношћу да предвидимо коме ће се десити погоршање. Зато свако мора да се штити од инфекције, макар немао фактор ризика – каже др Јанковић.
Јанковић је рекао да је ситуација веома лоша, а да сви заједно можемо да учинимо да буде мање лоше и да у једном тренутку не дођемо у ситуацији да лекари бирају коме ће помоћи.
– Још увек можемо да спречимо да се то догоди – нагласио је.
Извор: RTV Pink
