Италијански новинар Марчело Фоа је у својој књизи „Господари медија“ објаснио како је и зашто могуће усмерити медије у жељеном правцу, често без јасне свести новинара да учествују у таквим операцијама. Овај стручњак је на изузетан начин у својој књизи објаснио и како је спиновање у медијима одредило слику коју свет има о рату на Косову
Одлично упознат са оним како су западни медији извештавали о догађајима у Југославији током деведесетих година па све до свргавања Слободана Милошевића са власти, Фоа наглашава да сваки новинар мора да познаје технике манипулације којима се служе „спин доктори“ и да иде испод тога како би дошао до праве информације.
– Американци су искористили чињеницу да су 1999. година Албанци бежали са Косова у страху од НАТО бомби, како би за тај егзодус оптужили Србе и оправдали своју интервенцију. Медији који су их тада подржавали, нису се огласили када су 2001. Срби ослобођени тих оптужби, написао је Фоа у својој књизи „Господари медија“.
На примеру рата на Косову Фоа је објаснио како и зашто вести које могу да баце другачије светло на неку ситуацију, неретко остају у мраку. Конкретно, он полази од тога да је Врховни суд у Приштини, тада под покровитељством Уједињених нација, 2001. године донео пресуду по су којој снаге Слободана Милошевића одговорне за насиље над Албанцима, али не и за геноцид.
– И не само то: суд има доказе да драматични егзодус 890.000 људи са Косова није кривица српских добровољавца, као што нам је саопштавано, већ се радило о страху од америчких бомби за време интензивних ваздушних напада у почетку офанзиве. Парадоскално, управо је паника од бомбардовања била узрок тог трагичног, масовног бекства – пише Фоа у својој књизи, коју је за наше тржиште објавила издавачко предузеће „Цлио“.
Фоа наглашава да је та вест била не само изненађујућа, већ је могла да изврши реконструкцију свих догађаја који су се одиграли на Косову. Ипак, кратко и равно пренеле су је само две агенције, Ројтерс и италијанска АНСА.
Две године раније о албанским цивилима на Косову медији су исцрпно извештавали.
– Када је демократско председништво одлучило да прибегне сили, Вашингтон саопштава Американцима (и целом свету) да је војна интервенција неопходна, како би се спречило неизбежно крвопролиће, тј. не каже да је оно већ отпочело. Спин је тада функционисао у великом стилу, што, уосталом, показује прелиставање новина из тог времена. Вести о оном драматичном егзодусу, захваљујућу све свећем броју потресних догађаја, привидно су давале право америчкој интерпретацији догађаја – наводи се у „Господарима медија“.
Приче о дешавањима на Косову и Метохији преплавиле су и италијанске новине „Ил Гиорнале“ и „Ла Репубблица“.
– Новине објављују“Нестало на хиљаде породица, горе цели квартови. Хиљаде људи депортовано возовима. На косову секу главе: заклано 20 Албанаца“. Писали су и да је „отпочело етничко чишћење у насељима које су опустошиле Милошевићеве банде“ и да је „500.000 Косовара у бекству од покоља“ – пише он и додаје да су новине уредно пренеле и када је 1999. Бил Клинтон Косово упоредио са Холокаустом.
Три корака за лажну представу о рату
Медијско праћење рата на Косову у медијима би се могло приказати шемом коју Фоа наводи у књизи:
Прва тачка – образложење:
Не дозволити нови геноцид недужног народа, зауставити диктатора Милошевића, који већ годинама дестабилизује Балкан и тера по свом.
Друга тачка – Пропаганда:
Данас знамо да у тренутку када је НАТО издао наредбу за бомбардовање, супротно од онога што се тада говорило, етничко чишћење још није започело. Осим тога, импресивни егзодус косовских цивила ка границама нису изазвали српски добровољци већ страх од погибије под америчким бомбама.
Трећа тачка – Крајњи исход:
Срби поражени, Косово спасено, Милошевић у проблемима, а недуго затим и ухапшен. Новинари и истражне комисије откривају претеривања спин доктора, али јавно мњење није више заинтересовано за то.
Пресуда приштинског суда је могла да баци потпуно друго светло. Но, њу није пренео ниједан амерички лист, а у целој Европи врло мало. Медији су за то имали различите разлоге, но суштина је да кратку вестицу нико није истакао, нагласио, изнео о њој некакав став. А када се једна вест не наглашава, она умире сама и цензура јој није потребна.
– Нико није дао никакав коментар, нити је вест о одлуци суда пропраћена неким детаљем или становиштем. Већина уредника је вероватно није ни запазила. Тако је 99.99 одсто светске јавности остао необавештен – описује овај новинар.
Оптужујући мејнстрим новинарство за креирање мишљења, Фоа је рекао и да је то „она иста штампа која је игнорисала и значајну вест која нам омогућава да установимо једну историјску истину: Хашки трибунал је 2016. ослободио Слободана Милошевића од оптужбе да је желео и наредио геноцид у Босни; одговорност за те злочине приписана је Караџићу. Значи, у питању је онај исти Милошевић који је описан као ‘балкански крвник’, као нови Хитлер, као архитекта (заједно са Караџићем) етничког чишћења које је имало за последицу 260.000 мртвих током рата у Босни између 1992. и 1995.
Штампа из тог периода није имала ни најмању дилему: у западним медијима он је увек био приказиван као монструм и кривац. Увек и без остатка. Никада било каква сумња, никада ни најмања уздржаност, све је заправо било онако како су прижељкивали спин доктори. По суду из Хага, само је један од њих двојице одговоран, а разлике између Милошевића и Караџића су биле дубоке, навео је Фоа.
Извор: Курир.рс / Телеграф
