Дијалог Београда и Приштине мора водити ка томе да Србија призна Косово као независну државу, наводи се у документу утицајног америчког Института Исток – Запад (Еаст Wест Институте), који је крајем јуна представљен српском државном врху.
У документу под називом „Време за акцију на Западном Балкану – препоруке за америчку дипломатију“ пише да би Сједињене Америчке Државе требало да охрабре Европску унију да обнови дијалог Косова и Србије да би се „зауставило његово лагано исклизнуће у замрзнути конфликт“.
„САД би требало да буду спремне да прихвате мере око којих би се обе стране сложиле, као део нормализације односа“, пише у документу. У делу документа који се односи на Косово, додаје се „да би НАТО требало да ради са Косовом на развијању мале, лако наоружане, одбрамбене војне способности и да би процес прављења ових снага морао бити укључен у дијалог Косова и Србије, али и то да Србија ни под каквим околностима не сме имати право вета на овај процес“.
„КФОР треба да остане на Косову, али стална база НАТО или САД у региону непотребно провоцирала Србију и Русију“, пише у препорукама за америчку дипломатију.
У делу препорука који се односе на Србију, истиче се да САД треба да „обнови и јача везе са Србијом, највећом и најмоћнијом државом региона“ и да би требало „одржати подршку чланству Србије у ЕУ, уз подршку позиције ЕУ да њени нови чланови ускладе политику са политиком ЕУ према Русији, као и да се Србија неће прикључити ЕУ ако не призна Косово“.
„Чланство у НАТО би требало да остане опција за Србију, али би очекивања САД морала бити ублажена због историјске заоставштине војних операција НАТО у региону, као и вероватним жестоким руским противљењем“, пише у анализи Института Исток – Запад. Додаје се да се сарадња Србије са НАТО треба да се настави, при чему НАТО треба да подстиче Србију да „ограничи своје безбедносне везе са Русијом на трговину оружјем и обуку“.
У делу анализе који се односи на руско мешање (Руссиан Дисруптион) наводи се да „САД и ЕУ треба да се супротставе руском мешању реафирмацијом континуираном приликом за земље Западног Балкана да се прикључе ЕУ, НАТО или обе организације“.
Такође, супротставити се руској медијској манипулацији објективним, алтернативним изворима информација и подршком независних медија; унапређењем сарадње региона са напорима НАТО и ЕУ да промовишу сајбер безбедност; анализом у којој мери други енергетски извори, укључујући амерички природни течни гас (ТНГ) може да послужи као алтернатива руским енергентима.
Истовремено, САД би требало да охрабри и учествује у дијалогу САД – ЕУ – Русија, као део ширих напора да сигнализира и Русији да европске безбедносне границе укључују и Балкан и да „активности НАТО на Балкану нису усмерене на уплитање у руске безбедносне интересе“.
Директор Института Исток – Запад Камерон Мантер, који је својевремено био и амбасадор САД у Србији, крајем јуна је у интервјуу за Данас рекао да је ова студија, пре свега, намењена Влади САД и томе да је убеди, „као и наше европске пријатеље да се више ангажују у региону“. Додао је да је највећи потенцијални ризик заправо Босна и Херцеговина, али и да су „забринути због односа Косова и Србије“.
На питање да ли за овај план има подршку Трампове администрације и Владе САД, Мантер је тада одговорио да „мисли да имамо њену наклоност“ и да је до тог закључка дошао након састанака у Белој кући – Савета за националну безбедност (НСЦ), али и у Стејт департменту. Додао је да је Трампова администрација јако заинтересована за регион Западног Балкана и да амерички председник Доналд Трамп жели стабилан Балкан. Додаје да је овај предлог Института представљен и председнику Србије Александру Вучићу.
Мартовски преговори о Косову у САД
Иначе, крајем марта дипломатски извори Данаса тврдили су да су у Сједињеним Државама били у току преговори о решавању косовског питања у којима учествује и бивши амерички амбасадор у Србији Камерон Мантер.
О Институту Исток – Запад
Ист-Вест Институт једна је од најутицајнијих институција у области међународних односа и спољне политике у свету. Међу најважнијим активностима Института убраја се организација првих војновојних разговора између чланица НАТО и Варшавског пакта почетком 80. година прошлог века, као и активна улога у земљама у транзицији у источној Европи, укључујући и кризу у некадашњој Југославији.
У 2016. години Институт је био један од оснивача Глобалне комисије за безбедност у сајбер простору. Ист-Вест Институт је глобална мрежа истакнутих политичара, лидера, пословних људи, представника невладиног сектора и академске заједнице.
Извор: Danas.rs
