БЕОГРАД – На најаву да би због наглог повећања броја заражених корона вирусом, посебно у Београду – чији житељи чине чак 80 одсто укупног броја заражених у Србији, могло да дође до потпуног затварања главног града, многи су се одмах запитали како би изгледао живот у „одсеченом“ граду.
Према искуствима других светских метропола и бројних градова широм света, који су ову меру уводили како би спречили ширење заразе у остатку земље, све што су чинили подсећа на мере које смо ми већ прошли уз додатак да у овом случају не бисте смели да напустите своје место пребивалишта или боравишта.
Шта то у ствари значи? Уколико сте стално настањени у Београду то би значило да уопште не бисте смели да га напустите и некуд одете – ни на дан. Уколико у њему само боравите као рецимо студент, то исто значи да не бисте смели да идете у своје родно место све док је Београд затворен нити да се у њега вратите ако сте отишли кући.
Речју, седите ту где сте, нема ни уласка, ни изласка из града. Све остало, вероватно би било веома налик ономе што смо већ прошли – затварање или минималан режим рада свега осим животно неопходних супермаркета, апотека… Кафићи, ресторани, клубови, тржни центри били би у овом случају први затворени. Кад је реч о градском превозу, највероватније би режим његовог рада био минималан, уколико у потпуности не би био укинут, а користили би га само они који стварно морају. Остали би седели код куће уз могућност да на кратко напусте свој дом само да би купили основно у самопослузи или апотеци.
Сам Београд највероватније не би био херметички затворен, већ бисте уз посебне дозволе могли евентуално својим превозом на посао или код лекара.
Многе од земаља затварале су поједине градове како би сасекле ширење короне а најпознатији примери ове мере су кинески Вухан и италијански Милано.
Житељи тих градова нису смели да их напусте током трајања мере, али нико са стране није смео да уђе у њих осим доставних возила за храну и основне животне потрепштине. Превоз није радио, људи нису ишли на посао осим радника хитних служби, војске и полиције, седели су код својих кућа како би се зараза зауставила.
Житељи Милана смели су само до радње и апотеке – највише до 300 метара од места становања и то само 1 члан породице уз веома кратко задржавање напољу, за све остало морали су да имају дозволу и свој превоз, јер јавни није радио.
Ово су светска искуства, која смо ми већ прошли у првом таласу короне ткао да остаје да вечерас видимо да ли би Београд био само изолован а унутар њега живот текао нормално или би биле уведене строже мере, налик онима које смо пролетос прошли по увођењу ванредног стања.
Шта каже Кризни штаб?
Према речима извора из Кризног штаба, размишља се о поновном увођењу полицијског часа у вечерним часовима, или, што је далеко вероватније, о потпуном затварању Београда, што ће значити забрану уласка у град и изласка из града.
Весић: Привреда Београда не сме да стане, апели да се поштују мере због короне засад довољни
Заменик градоначелника Горан Весић рекао је данас да Београд значи 40 одсто бруто друштвеног производа (БДП) земље и да се Град, у договору са власницима трговинских ланаца, тржних центара, ресторана и кафића, труди да надје начин да они наставе да раде, уз поштовање свих мера.
У Београду 20.000 људи живи од рада у сектору угоститељства и привреда, а то не сме да стане, рекао је Весић за ТВ Пинк. Када је реч о потреби за рестриктивним мерама у Београду, Весић је истакао да су се апели за сад показали више него довољни.
„У Београду смо за сад успели да пронадјемо меру, односно да радње, ресторани и тржни центри наставе да раде, а да се с друге стране спроводу мере које прописују епидемиолози“, рекао је и апеловао на власнике угоститељских објеката да се поштују мере, пренео је Беоинфо. Весић је рекао и да, према анализама, чак 95 одсто путника градског превоза поштује меру обавезног ношења маски. „Они који не носе маске, угрожавају остале и мораћемо да порадимо на томе да и они разумеју да је у градском превозу маска обавезна“, навео је заменик градоначелника.
Извор: Курир.рс
