БОЖЕ драги, „густе“ ли недеље за нама! Мада, плашим се да је то ништа при што би могло бити „густо“ у недељама које нас чекају.
Не да су Србију стисли, него – сад или никад!
Мада, то што се жури нашим отимачима КосМета – тешко ико може да ми објасни, а што би то требало и нама да се жури?!
Гледајући редослед сусрета које су српскоме председнику исписале велике силе, наизменично ме обузимала стрепња и спокој, у зависности од тога која се од њих у’ватила оловке и протокола.
На општим парламентарним изборима у Србији 21. јуна, Вучићеви напредњаци однели су двотрећинску већину, чему су се – највише обрадовали – наши западни пријатељи. Сва ликовања победника у Србији – ништа су при западњачком ликовању, јер – Вучић сад има толико власти, да „може комотно да одлучује“. А, пошто мене ‘вата језа, скоро, од свега онога што њих радује – и ова њихова радост унела ми је стрепњу.
После избора следио је пут у Москву 24. јуна на војну параду поводом 75 година од победе над фашизмом, затим 25. јуна са ЕУропејским званичницима у Бриселу и – оно од чега смо страховали – „видовдански“ договори са Шиптарима у Белој кући!
А онда је 24. јуна, Специјални суд за злочине ОВК у Хагу, објавио садржај предлога оптужнице против Хашима Тачија и Кадрија Весељија – и то, баш, сад – а разматрају је још од пре оснивања суда! Тачи ти ту, одма’ „обрну авион“ са коридора ка Вашингтону и врати се у Приштину. И премијер им Авдулах Хоти, исто је урадио сутрадан.
Након овога, настаде општи хаос, зачуђеност око минирања „видовданских“ преговора, откривање многих жаришта међу западњацима, изношење прљавога веша и преметачина приоритета у догађајима.
Нескривено радовање ЕУропе због тога, поготово Немачке – било је очигледно.
Међутим, главни амерички актер тог сусрета, Ричард Гренел, као да се ништа није десило – дипломатски хладно је твитовао – „ишчекујем промењени датум састанка ускоро“. Или у преводу – не бих се ја, баш толико, радовао.
Јесте да су, у том ривалитету, Америка и Немачка, по многим питањима ископале ратне секире, али овај, у најмању руку, дипломатски скандал, да на путу за Вашингтон истерају из авиона госта Беле куће – јер је ратни злочинац – одсликава дубоку позадину располућене Америке. И не само то – ово је и школски пример суноврата времена, у којем живимо.
Ако се узме да је састанак организовала Бела кућа – што је истовремено и синоним за председника Америке и његов најужи тим, чија је резиденција и радно место Бела кућа, а с друге стране – сви тужиоци тих Специјализованих већа у том суду у Хагу су из Америке – закључак је да ту нешто дебело смрди у судару дубоке државе и Трампа!
Овде ће многи покушати да извуку корист – и они који иза овога стоје и колатерални добитници!
Дубока држава, оличена у Демократској странци, а обема, по питању КосМета, не одговара ништа мимо онога што су они већ завршили НАТО бомбама – овим су уписали себи још један поен у рушењу Трампа! А међу сукобљеним шиптарским клановима у Приштини, минирање преговора, највише одговара – од Трампове администрације смењеном Куртију.
И Брисел ће дати себи на важности и покушати да подигне рејтинг слабој и разједињеној ЕУропи, којој никако није могло да се допадне да јој Америка испред носа узима посао на којем она треба да покаже како је битна.
Што се нас тиче, с обзиром на општу ситуацију – ову паузу, у којој можемо ухватити ваздуха – као да нам је сами свети Видовдан послао. Иначе, у том њиховом ривалитету, за нас је, какав год да је – бољи Трамп – иако је то мала вајда. Док Немачка – ко год био на њеном челу – хоће да Србији коначно, потпуно и заувек отме КосМет.
Петер Бајер, високи функционер владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Немачкој, који је у њиховој дипломатији задужен за трансатлантске односе – пре обелодањивања оптужног предлога, позвао је и Београд и Приштину да се не одазивају том састанку. То је правдао сазнањем да их тамо чека некакав „прљави споразум“ у оквиру којега би могао пасти и договор да се амнестирају албански ратни злочинци.
Тешко да сте ме убедили, у то ваше правдољубље. Поготово, након – нескривенога задовољства у ЕУропи, пре свега у Немачкој – због минираног сусрета! Склонија сам да верујем, у „заверу“, не би ли се вратило некадашње стање под америчким демократама – под којима је цветала снага и Немачке и глобалистичког чеда, ЕУ.
Њихови данашњи трансатлански односи, све су само не идеални. Поготово су САД и Немачка ушле у многе сукобе, од економских до безбедносних. Трамп прети – и не само Немачкој – да Америка више неће плаћати одбрану за друге, тражи да повећају уплату у буџет НАТО, повлачи 1/4 америчких војника из Немачке…
Ето, како данас изгледају ти који бију жестоку међусобну битку – на првом месту две светске велесиле, Америка и Немачка – око нашега светога КосМета.Чија ће, у овој отимачини бити задња – то је за њих питање чистог бизниса и престижа.
То, што нама КосМет није територија, него – идентитетско питање српскога народа – њих не интересује! Нема ту места причи о економији и бољем животу – то је завет, са којим се не тргује – и нема тржишну цену! Свака испостављена цена за КосМет, која би била прихваћена од стране Срба – била би цена колективне проституције! Е, баш ту – ту где је укопан темељ нашег српског православља – баш зато ту Запад и инсталира – прву исламску државу на Балкану!
Тако се, овај пут, сва исписана протоколарна ујдурма око КосМета, прекиде на пола пута и заврши с Бриселом!
Ту се Вучић 26. јуна саста са врхом ЕУропејских главаша, од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, комесара за проширење Оливера Вархејија, а ЕУропејске сусрете, на крају је „засладио“ са Мирославом Лајчаком и председником Европског савета Шарлом Мишелом. Теме су шетале од придруживања, економије, до – „раздруживања“ Србије са КосМетом?! Са свима њима, дан пре, састао се и „Косова“ премијер Авдулах Хоти…!
Када се, испод свега овога, подвуче црта, дође се до – сурове истине – Запад, нигде друго на простору некадашње Југославије, не нађе да ствара чисту исламску државу – него, баш, тамо где су дубоки корени нас православних Срба! Е, и ту се види та њихова, свеобухватна битка коју против православља воде! Није само Украјина, Македонија, Црна Гора – они су ударили и у епицентар православља на Балкану – свети српски КосМет!
У овој огољеној истини, као контратежу, гледам моћно руско наоружање – од којега застаје дах – како 24. јуна парадира Црвеним тргом у Москви у част 75 година од Дана победе над фашизмом! И, у свему томе, није оружје најмоћније – израз лица руског војника који ту маршира – говори, зашто је то непобедиво! Е, то брани Русију!
И још нешто – министар одбране Русије Сергеј Шојгу – прво се прекрстио – па тек по том, аутом у којем је стајао, ушао на Црвени тргу у обилазак постројене војске за параду, где су, у склопу 33 војне јединице, учествовали и гардисти Војске Србије!
Док сам гледала парадирање руског наоружања, сетих се како је 22. јуна и хрватски председник Зоран Милановић – упловио оном њиховом аждајом од бојног брода – у дводневну пријатељску посету код Мила Ђукановића. Мада, руку на срце, што се хрватске „бојности“ кроз историју тиче – од Аустроугарске, Хитлерове Немачке, клинтонистичке Америке, ЕУропе и НАТО-а – сва јој је „бојност“ била, само онолика колико су је газде подупрле и попустиле ланац – своме везаноме пашчету.
Ту је – симболика – битна. Није овде Хрватска слала поруку Милу, него је Мило – у договору са Хрватском – послао поруку православним Србима, које – заједно са владикама и свештенством СПЦ – прогони и тамничи по Црној Гори. „Стићи ће вас наша рука и у Србији“ – што би нам запевао Томпсон!
Међутим – историја, коју живимо – одвија се муњевитом брзином!
На паради у Москви, председник Србије седео је на централној бини, у првом реду у којем је седео председник Путин! Е, а на стогодишњици победе у Првом светском рату, организоване 2018. пред Тријумфалном капијом у Паризу – наши западни пријатељи – сместили су српског председника у ћошак споредне бине! Тада су, поред француског председника Макрона – и то, тик Путину иза леђа – поставили главног шиптарског терористу и садашњег председника такозване државе Косова* – горе поменутог – Хашима Тачија.
Е, само са те позиције – одређивања места Србији – за онога који има добру намеру у вођењу наше државе – сасвим је довољно за отарање очију.
Колико је данас значајно бити тако близу Русије, потврђује и видео конференција Путина и француског председника Емануела Макрона, одржана 26. јуна, исти дан када је Вучић разговарао са званичницима ЕУ у Бриселу. Макрон је изразио жаљење што није био на војној паради због короне, сам се позвао да посети Москву до краја лета и сложио са Путином да сталне чланице Савета безбедности УН организују самит о очувању мира и безбедности у свету.
И не само то, у овом пријатељском разговору, без персирања – разматрана је и могућност за успостављање нове структуре европске безбедности!
Међутим, када је Србија у питању, тешко да ја могу знати ко је све и шта – обећавао Вучићу и захтевао од њега. Али, на оној конференцији за медије, два дана пред изборе, када је у Београд дошао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров – могло се наслутити шта је све Москва, „наслањајући ухо“ на западњачке договоре и планове – открила и предочила нам. А после разговора са Путином иза затворених врата, који је 23. јуна у Москви трајао сат времена, Вучић је рекао да му је Путин „на мудар начин пренео своје мишљење и предлоге о питању Косова и Метохије“!
Није да ми ово не звучи умирујуће, а још има и оно – за, не дај Боже – како се око КосМета не би могло десити нешто што Русија не би хтела!
Тако је – поред јасно изнесеног става Кремља, да је решење једино могуће на основу међународног права, Резолуције 1244 и уважавања српских интереса, Москва – за случај да српског преговарача на тим састанцима, „стрефи“ каква изненадна слабост пред моћнима – обезбедила „дуплу“ гаранцију: сваки договор, који буде постигнут – „мораће да прође кроз Савет безбедности УН“!
Тамо – где Русија има право вета!
Извор: Факти
