Презадовољан српском борбом против короне.
У центру борбе за проналажење вакцине и одговарајућег лека против корона вируса налази се др Славољуб Милошевић, Крушевљанин који већ годинама ради као имунолог и молекуларни биолог у Минхену. Он је потпредседник и руководилац тимова за иновације и технолошки развој у Немачкој, а његова достигнућа на пољу имунологије и лечења тумора су му донела бројна признања. Др Милошевић је открио како изгледа његов рад са корона вирусом, шта мисли о томе да ли ће бити новог таласа пандемије, да ли ћемо и како сазнати да ли је корона вирус потекао из лабораторије…
Можете ли да кажете нешто конкретније о Вашем раду на корона вирусу који изазива КОВИД-19?
– Пре почетка пандемије мали број научних, као и фармацеутских лабораторија радило је са корона вирусом. Разлог је тај што шест познатих корона вируса који инфицирају људе узрокује колоквијално речено бенигне „зимске прехладе“. Тек појавом прве САРС 2002 у Кини и друге МЕРС епидемије у Саудијској Арабији 2012. године, ова група вируса почела је да привлачи пажњу шире стручне јавности. Појавом пандемије у Европи вирус се нашао у фокусу мог емпиријског и теоријског ангажмана. Као високо специјализован и са дугогодишњим искуством у раду са вирусима, осетио сам се професионално, али пре свега морално позваним да учествујем и дам свој допринос у борби против вируса и последица које су озбиљно запретиле човечанству. Професионални приступ борби против пандемије захтева борбу на два фронта – припреми профилактичке вакцине која би штитила неинфицирани део популације, али и развоју терапеутског агенса који би био у стању да блокира ширење вируса унутар инфицираних индивидуа као и његово ширење на околину. Мој рад се управо и базира на та два приступа. Развоју профилактичке вакцине као и терапеутског агенса.
Како напредује Ваше истраживање, шта сте остварили до сада на овом пројекту?
– Собзиром на то да се ради о новом типу вируса који, као што сам рекао није изазвао посебно интересовање, а самим тим није ни био доступан ширем научном кругу због веома ефикасног ширења и строгих сигурносних мера и велике опасности инфекције персонала који са њим ради. Рад са овим вирусом захтева веома специфичне сигурносне услове и моја истраживања као и код већине других истраживача налазе се у раној преклиничкој фази. Мој рад базира се на развоју ефикасног терапеутског агенса који би првенствено био коришћен на људима који су инфицирани и показују типичну симптоматику јако болесних.Истовремено нуди највећи степен сигурности за третиране пацијенте. Тим агенсом би се онемогућила репродукција вируса у пацијенту, блокадом његове способности да инфицира здраве пацијентове ћелије. Самим тим би се индиректно помогло имунолошком систему пацијента да постојеће вирусе елиминише у свакој инфицираној индивидуи без обзира на ниво симптоматике. Овим третманом, чак и код пацијената са веома тешком клиничком сликом требало би у кратком року постићи приметно побољшање, а самим тим и значајно смањење, ако не и потпуну елиминацију фаталних исхода. До сада смо завршили експерименте потврде концепта.
Како изгледа Ваш типичан дан у лабораторији?
– Радни дан започиње уобичајеном провером е-маил поште. У већини случајева извештајем везаним за резултате пројеката на којима моји тимови раде. Решавање компликованих научних, медицинских проблема захтева перманентну анализу резултата и трагање за решењима активног пројекта. Због тога имамо редовне састанке на којима у отвореној, стручној дискусији свако има могућност да изнесе своје видјење решавања актуелног проблема и понуди своје предлоге успешног развоја пројекта. Зато су састанци и дискусије у којима тимско мишљење има примат над индивидуалним често дужи од планираних. Као члан Управног одбора фирме, имам редовне састанке везане за стратешки као и пословни развој фирме. Остатак дана проводим читајући стручну литературу у смислу информисања и држања корака са науком која се експоненцијалном брзином развија.
Колико Вам је рад на пројектима лечења од леукемије и аутоимуних болести помогао при раду са корона вирусом?
– Ја радим на развоју генетски модификоване ћелијске терапије против тумора. Да бисте то постигли као што сам опис каже, морате променити генетску структуру једне нормалне људске имунолошке ћелије која нас штити од болести. Затим уноси се нова генетска информација у ћелију и тако се модификује дабуде способнада препозна само ћелију тумора и одстрани је. Ту генетску промену ми радимо са вирусима које користимо као средство за убацивање генетске информације у ћелију. Радећи дуго година са таквим, као и многим другим вирусима са мојим тимом пронашао сам могућност да потпуно блокирамо инфекцију људских ћелија. По аналогији, кад се појавио САРС вирус, стечено искуство и знање молекуларног имунолога помогло ми је да напишем пројект за блокаду у борби против САРС-ЦоВ-а.
Шта мислите када би могла да се нађе у употреби ефикасна вакцина против КОВИД-19 или нека друга превентива?
– Брзина развоја вакцине и терапеутског агенса је више питање владиних агенција за контролу развоја нових лекова него научног преклиничког и клиничког развоја. Мора се узети у обзир да без изузетка све научне институције као и комплетна фармацеутска индустрија раде на развоју превентиве од појаве пандемије у складу са расположивим веома значајним финансијским средствима. Упркос чињеници да је компликована и ригорозно безбедносна процедура у овом случају значајно поједностављена и убрзана, развој једног таквог комплексног агенса може да потраје још дуго. Међутим, узимајући у обзир да је пуно фирми већ започело прву фазу клиничких испитивања и што хитнију потребу за агенсом у фази активне пандемије, очекујем да ће се до краја године прве вакцине као и терапеутски агенси наћи у клиничкој пракси.
Да ли мислите да је могуће да се свет врати у колико-толико нормално стање и ако овај корона вирус остане међу нама?
– Као што сам у претходном одговору навео, појавом првих ефикасних вакцина и терапеутских агенаса друштвео-привредни живот ће се у границама могућег вратити у своју нормалу. По мом мишљењу захваљујући ангажованим научним и финансијским ресурсима вирус ће већ у ближој будућности бити савладан. Међутим, сматрам да ће оно што је овај вирус изазвао дефинитивно променити не само социјално-друштвене односе у дужем периоду него ће и драматично утицати на промену економског, здравственог, научног и свих других система укључујући и међународне односе. По мом мишљењу последице ће бити дуготрајне мада, морам рећи, не увек и негативне.
Шта мислите о начину на који се Србија брани од корона вируса?
– Узимајући у обзир стање и развијеност здравстевног система, економску снагу друштва и социјално-друштвене односе, ја бих реакцију као и управљање здравственом ситуацијом за време пандемије у Србији узео као један од најбољих и најефикаснијих примера уопште. Иако се претходно наведене категорије не могу упоредити са многим европским и другим развијенијим земљама, Србија је успела да број инфицираних и умрлих држи на најмањем могућем нивоу, ефикасно локализује жаришта упркос великом приливу потецијалних нових инфекција из иностранства. Чак и за време пандемије, активном кампањом како унутар земље тако и на интернационалном плану, Србија је успела за своје грађане да обезбеди довољно у то време веома лимитираних неопходних средстава и да сви пацијенти буду третиранина апсолутно завидном нивоу. Уједно ефикасно идентификујући, контролишући и лимитирајући појаву нових потенцијалних жаришта. Честитке свима који су учествовали у томе! Као посебан дипломатски успех, а пре свега хумани гест навео бих помоћ упућену Италији која је по мени била изузетно важна, симболична интернационална државничка порука.
Које мере су према Вашем мишљењу најефикасније?
– Обично кажем да је инфекција вирусом физички контакт између вируса и нас. Дакле, све што може да спречи и отежа тај контакт је најбоља мера. Не могу додати ништа друго од онога што је већ познато, а то су већ уведене мере хигијене, социјално дистанцирање и јако важно, маске које су обавеза. Нисам био сагласан са првим информацијама које су немачки виролози саопштавали јавности да „маском штитимо друге али не и себе“. Напротив, иако је вирус микроскопских димензија и може да прође кроз поре већине обичних маски, физичка баријера доводи до значајног спречавања ширења инфекције која се преноси капљицама, а према мојим сазнањима апсолутно већински број инфекција се дешава управо преносом капљица са инфициране на неифицирану особу.
Које државе су према Вашем мишљењу на најбољи начин одговориле на пандемију?
– Србија и Шведска.
Многи причају о шведској одлуци да не уведе строге мере, већ да проба да створи колективни имунитет. Како бисте ви прокоментарисали њихов приступ и последице?
– Код популација код којих је друштвена свест јако развијена и допринос друштву стоји изнад интереса појединца као и високи степен самоконтроле, шведски модел је најбољи. Наравно, предуслов за примену тог модела је јако развијени здравствени систем који може да издржи потенцијални и могући „цунами“ тешко оболелих и масовно инфицираних пацијената. Шведска је ризиковала, пошла тим путем и по мом мишљењу успева у томе. Не сме се испустити из вида да последице вируса нису само инфекција. Постоји велики број фамилија којима су ограничени извори прихода што је озбиљан егзистенцијални проблем. Према томе, секундарна последица „лоцкдоwн“-а може бити што је сасвим извесно „социјална пандемија“ или једноставно речено због губитка посла и масовног одласка фирми из домена мале привреде која запошљава највећи део сваке популације у стечај. Многе породице наћи ће се у тешком економском положају што може имати драматичне последица као и сама пандемија, ако не и веће. Шведска се одлучила да балансира између те две кризне ситуације за сада по мени врло успешно. Познато је да контролисана инфекција популације према томе и развој колективног имунитета најбољи је начин за природну превенцију ширења вируса и елиминацију могућности за његову поновну појаву.
Интернетом круже разне теорије, између осталог, и о томе да је САРС-ЦОВ-2 створен у лабораторији, па су и неки доктори у Србији подељени по том питању. Можете ли Ви као доктор молекуларне имунологије да кажете да ли има икаквих доказа у прилог тој теорији или не?
– Иако ова тематика превазилази могућност једноставног објашњења, као неко ко је и сам модификовао различите вирусе и детаљно анализирао САРС-ЦоВ2 вирус, могу прецизно да кажем да неке секвенце које се помињу у научним круговима као нови део корона вируса први пут су се појавиле у САРС-ЦоВ 2002. године у Кини за разлику од осталих корона вируса. Што би значило да, ако је модификован, онда је модификован пре 2002. што је из техничких разлога мало вероватно иако не и немогуће. САРС-ЦоВ2 носи мале, али веома значајне промене у две секвенце које су есенцијалне за виралну инфекцију у односу на први САРС-ЦоВ. Те промене су могле настати како спонтано тако и вештачки. Искусни биоинжењер може унети промене које се не могу разликовати од природних мутација. Једноставно речено одговор на то питање добићемо или када вирус у садашњем или јако сличном облику буде изолован из неке животиње или када Институт у Вухану буде ставио на увид лабораторијске књиге независној међународној комисији.
Неки научници причају о опасности од другог таласа, (у Кини се поново јављају жаришта), док други сматрају да би до краја године могла да се заврши пандемија. Шта Ви мислите о томе?
– Узимајући у обзир да стечени имунитет, по садашњим сазнањима траје најмање две до три године, иако трајање имунитета по инфекцији или имунизацији није тачно утврђен јер се ради о новом вирусу, као и едукацији становништва о мерама које се морају применити за спречавање инфекције и које углавном већина људи поштује, другог таласа у садашњем облику неће бити. Малих жаришта ће бити, чак и када вакцина буде развијена зато је и неопходно имати вакцину и терапеутски агенс, али пандемије по мом мишљењу у овом облику, са овим вирусом, неће бити.
Извор: Srbijadanas.com/Блиц
