Стотине руских и сиријских плаћеника који су се борили на страни Либијске националне армије (ЛНА) у понедељак су се повукли с ратишта око главног града Триполија.
ЛНА представља снаге с истока земље којима заповеда Калифа Хафтар, генерал који се прогласио маршалом. Представници Владе националног договора (ГНА), коју признаје УН и која контролира Триполи, а води га Фаyез ал-Саррај, објавили су да је око 1500 плаћеника отишло у смеру града Бани Wалид удаљеног око 150 километара. Онде су се укрцали у транспортне авионеи отишли у Јуфру, град у средишту Либије. Далеко од Триполија.
Тежак је то ударац руским плановима у Либији, а једнако тако и учинковитости плаћеника међу којима се истиче Wагнер Група. Реч је о скупини коју је организирао Јевгениј Пригожин, блиски сарадник руског председника Владимира Путина. Којем цар из Кремља толико верује да му Пригожинови рестауранти организирају бројне вечере. Пригожина зато зову “Путинов кухар” (англосаксонски извори наводе цхеф, али то је ипак само кухар).
Реч је о стратешком обрату у рату у Либији који без престанка, с различитим интензитетом, траје од 2011. године и рушења диктатуре Моамера Гадафија. Хафтар је прво под своју контролу ставио исток земље, успео загосподарити и Бенгазијем, осигурао је леђа према југу и покрајини Фезан, а затим се пре годину дана упустио у офензиву на Триполи. Иза њега су Русија, Уједињени Арапски Емирати и Египат. И готово да није било сумње да ће Хафтар завладати Либијом.
Али ГНА, коју подржава Катар, показала се жилавијом него што је ико очекивао. А онда је подузела стратешки корак: договорила с Турском подјелу подморја на Медитерану и добила пуну подршку владе у Анкари, прецизније предсједника Рецепа Таyyипа Ердогана. Који је у Триполи послао своју војску и плаћенике из Сирије. Који су се показали успешнијима од Wагнера. Русија је додатно осрамоћена јер су турске беспосадне летелице уништиле барем седам руских Панцира, протузрачних сустава које Москва хвали као врхунац војне технологије. И продаје на све стране, па и Србији.
“Повлачење руских снага из шире регије Триполија изузетно је важно јер лишава ЛНА најучинковитијих и најбоље опремљених јединица на тој кључној бојишници”, тумачи овај развој догађаја угледни низоземски труст мозгова Цлингендаел.
Да Москва ипак не кани одустати од Либије потврђује информација из низа извора да је ЛНА добила руске борбене зракоплове (најмање шест МиГ-29 и два Сухој 24) како би успоставила равнотежу у тој домени борбе. Хафтар је био најавио да ће из зрака гађати све турске циљеве.
Москва је заинтересирана добити чврсту точку у Либији чиме би, након поморске и зракопловне базе у Сирији, остварила одређену равнотежу на Медитерану у односу на НАТО.
„Ако се Русија укотви на либијској обали, сљедећи је логични корак постављање сталних инсталација за контролу зрачног простора и блокирање приступа широког домета (АСАД). Такав развој догађаја створит ће врло стварне сигурносне проблеме на јужном боку Еуропе”, рекао је генерал зракопловних снага САД-а Јефф Харригиан, заповједник америчких зрачних снага за Африку. Америчка влада је, индикативно, протеклих тједана јасно стала на страну владе у Триполију.
Wолфрам Лацхер, експерт за Либију, за Цхатам Хоусе је изјавио како је могуће да је повлачење у Јуфру тактичко како би се Турској дало до знања да не смије кренути у офензиву даље од Триполитаније (истока Либије). Ако се та процјена покаже точном, тада би се стекли предувјети за подјелу сфера између Москве и Анкаре што би могло водити и барем примирју. Ако Русија може контролирати Хафтара. А Турска милиције на западу земље. Кад је ријеч о Хафтару, ситуација је додатно осјетљива јер би га пораз код Триполија могао учинити рањивим на истоку. Москва већ готово отворено преговора с могућим насљедницима.
ЕУ је у тој причи у потпуности на маргини. “Либија је тест кредибилитета Еуропске уније, а налази се на нашим улазним вратима”, рекао је у понедјељак Јосеп Боррелл, шеф вањске и сигурносне политике ЕУ. Како се чини, тај кредибилитет нетрагом нестаје. Коначно, Италија и Француска подржавају двије стране у сукобу: Париз је играо на Хафтара.
Ситуација је дакле и даље колебљива. А закључак ћемо посудити од колеге Цхристиана Wеисфлога из Неуе Зüрцхер Зеитунга: “Можда је крахом Хафтарове офензиве на Триполи избјегнута аутокрација у Либији, али анархија се наставља”.
Извор: Есперсо.рс/Јутарњи
