Приштина и Подгорица истовремено оснивају центре за ратне злочине. Куртију институт служи за припрему тужбе да Београд окриви за геноцид
ГОТОВО истовремено, у свега неколико дана, у Приштини је покренуто оснивање института за истраживање ратних злочина, а у Подгорици је потписана одлука о формирању информационо-доументационог центра који би требало да документује ратне злочине почињене деведесетих година у Црној Гори.
Актуелна политичка ситуација и поклапање тренутка у којем се доносе ове одлуке, пробудили су страх да је циљ ове две институције јачање притиска на српски народ којем би се поново приписала кључна улога у чињењу злочина током ратова деведесетих.
Да је у случају Приштине реч о потезу који би требало да избалансира формирање суда за злочине ОВК и изврши додатни притисак на Србију и Србе у наставку преговора – сасвим је извесно. То се из Приштине и отворено најављује, јер се формирање института види као пут ка подношењу тужбе за геноцид против Београда.
На првом састанку Радног тима за анализу оснивања института, одржаном прекјуче, председник приштинске владе у техничком мандату Аљбин Курти рекао је да процесуирање злочина почињених на Косову није било успешно:
– Морамо да се потрудимо да се позабавимо свим оним што се догодило током последњег рата на Косову. Тада је убијено више од 13.000 особа, на хиљаде је силованих, хиљаде затворених и мучених, и ни 21 годину после рата нема података о ратној штети ни бројки које би могле да нам покажу која је економска штета коју је рат нанео Косову.
Ипак, с правне тачке гледано, тужбу за геноцид тзв. Косово не може да поднесе против Србије јер није чланица УН и није ратификовало Конвенцију о геноциду, без чега не може да се покрене тужба за повреду права по тој конвенцији.
Политичка ситуација у Црној Гори далеко је сложенија. Одлуку о формирању информационо-документационог центра у сарадњи са неколико невладиних организација предвођених Иницијативом младих за људска права потписао је председник Скупштне Црне Горе Иван Брајовић. Просторије центра требало би да буду у згради Скупштине, а Брајовић је и члан Савета Центра, у којем је, између осталих, и извршни директор Фонда за хуманитарно право Косова Беким Блакај.
Посланик Демократског фронта Милун Зоговић каже да је, према његовим информацијама, реч о техничкој сарадњи у којој је Скупштина дала простор у којем ће се чувати документација:
– Не могу да тврдим како ће то бити коришћено, али будући да режим, у својој антисрпској хистерији, не бира начине да се обрачуна са српским народом, не бих се изненадио да и то буде искоришћено на тај начин. Режим се свакако до сада у том обрачуну никада није служио истином, већ искључиво бруталним лажима и подметачинама.
У АРХИВУ „БУКОВИЦА“ И „ШТРПЦИ“
У архиву Информационо-документационог центра извесно ће се наћи грађа о ратним злочинима за које се до сада судило у Црној Гори. Реч је о ликвидацији породице Клепух из Фоче у општини Плужине, као и о страдању цивила са Космета у месту Калуђерски Лаз код Рожаја, 1999. године, за шта су сви оптужени ослобођени кривице. Ту је и случај „Буковица“, у којем су резервисти ЈНА осуђени због прогона муслиманског живља на подручју Пљеваља, али и предмет депортације Бошњака и Срба из БиХ, као и случај „Штрпци“. Остаје да се види да ли ће места бити и за документацију о суровој ликвидацији цивила у српским селима око Чајнича, због индиција да су у том злочину учествовали муслимани са подручја Пљеваља и да су „Зелене беретке“ пришле са леђа Србима преко Црне Горе.
АЛБАНСКИ „ЋОРАК“
УПРКОС сталним најавама тужбе Приштине против Србије за наводни геноцид, они немају механизме да то учине. Професор Правног факултета Бојан Милисављевић каже, за „Новости“, да је веома тешко очекивати да „Косово“ постане чланица УН:
– Уколико би се то и десило, Међународни суд правде не би засновао надлежност зато што „Косово“ није било члан Конвенције у време догађаја које би навели у свом тужбеном захтеву.
Извор: Новости.рс
