Српска православна црква и верници сутра славе Преображење.
Преображење Господње се слави као један од најважнијих црквених празника. Тог дана се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.
Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Није тешко схватити сврху Преображења. Ближио се дан Христове муке и он је рекао: “Сви ћете се поколебати”. Иако им је неколико пута говорио о муци коју ће морати да поднесу, ипак је нејасно и површно у њих улазила спознаја да “Син човечји мора много трпети, да ће бити убијен и да ће васкрснути после три дана”.
Због овога, празник је у православљу познат и као летње Богојављење.
Верује се да на Преображење Сунце окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. У неким родопским селима постоји веровање да на тај дан Бог “прибразнува” (прави или спушта бразду) са неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура. Верује се да уочи празника на небу се отварају “Божја врата” на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље.
Нада за светлоносно преображење држи будним људе и уочи Преображења Господњег. У неким местима мајке терају децу да гледају у звездано небо како не би пропустила тренутак, те да се помоле за здравље и благостање.
У Србији је велики број православних храмова посвећен овом празнику, а међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори. Познат је и књижевни опис празновања Јакова Игњатовића који је дочарао прославу у славној Сент Андреји где се и данас Срби из Мађарске масовно окупљају на Преображење.
Извор: Ало
