Постоје два разлога за увођење ове мере.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је да данас, преко адресе https://idp.trezor.gov.rs/, почиње пријављивање пунолетних држављана за добијање новчане помоћи од 100 евра, док ће телефонске линије, које ће важити као друга опција за пријаву, бити у функцији од 15. маја.
– То је једна веома важна и лепа вест за грађане Србије. Од данас, сви са пунолетни грађани Србије са важећом личном картом и пребивалиштем у Србији моћи ће да се пријаве преко сајта Управе за трезор, на адреси https://idp.trezor.gov.rs/. Дакле, два дана него што смо то планирали, успели смо да оспособимо наш сајт и позивам грађане да ту прилику искористе – рекао је Мали гостујући на РТС-у уз напомену да пријава за исплату новца траје до 5. јуна.
Он је нагласио да ће у петак почети да ради и контакт – центар, када ће бити објављен и број телефона преко кога ће грађани моћи да се пријављују. Министар је рекао да сви имају довољно времена, односно 20 дана за пријаву, те да ће након тог датума исплата ићи сукцесивно. Мали је нагласио и да је за ове потребе опредељено 60 милијарди динара из буџета Републике Србије.
– Важно је да смо обећање које смо дали пре неколико недеља и испунили – нагласио је он уз подсећање да у петак 15. маја креће исплата 100 евра помоћи за пензионере и оне који примају новчану социјалну помоћ, а који по аутоматизму добијају ову подршку.
Говорећи о разлозима исплате новчане помоћи од 100 евра, Мали је нагласио да су два разлога за њено доношење.
– Ово је мера која је усмерена ка свим грађанима Републике Србије из два разлога. Први је економски, јер ће се тај новац потрошити у продавницама, купиће се роба која ће морати да се произведе, дакле подстичемо раст производње и са друге стране, имате важан ефекат због кога ову меру примењују најразвијеније земље света као што су САД, Јапан, Сингапур. То је јака психолошка мера која треба да покаже колико је држава јака и способна да највећи терет кризе преузме на себе и да поделимо једну дозу оптимизма да идемо напред и отварамо нашу економију – казао је Мали.
Он је подсетио да је исплата новчане помоћи грађанима део свеобухватног пакета економских мера, од којих је већина већ реализована као што су мере за подршку привреди – исплата минималца за око 1.052.000 запослених, одлагање пореских обавеза и обезбеђивање повољне кредитне подршке преко гарантне шеме и Фонда за развој.
Министар се осврнуо и на продају еврообвезница на међународном тржишту у износу од две милијарде евра, оценивши ту трансакција веома успешном.
– Ми смо се пре два дана вратили на међународно тржиште капитала. То је за нас веома успешна трансакција, поново смо листирани на Лондонској берзи, а владало је огромно интересовање. За тих две милијарде евра, пријавило се више од 300 инвеститора и тражња је износила седам милијарди евра. У време корона кризе и финансијске кризе Србија је то успела да уради. Били смо прва земља која је изашла на тржиште са неинвестиционим рејтингом и која нема подршку Европске централне банке, јер нисмо чланица ЕУ – казао је министар.
Обвезнице су издате на период од седам година, по купонској стопи од 3,125% (стопа приноса 3,375%) а минисар финансија је оценио да је то веома повољна каматна стопа имајући у виду тренутне међународне околности. Као пример, навео је обвезницу са којом је Србија прошле године трговала са 1,25 одсто камате, док се са њоме сада трговало на нивоу од 3,05 процената.
Он је додао да је достигнута премија најнижа за Србију, нижа у односу на Мађарску, а иста као за Словенију, те да смо ту премију ризика добили, захваљујући, пре свега, снази наше економије и чињеници да смо имали високу стопу раста од пет одсто у првом кварталу ове године.
– Било је потребно да се изађе на тржиште, а да сачекате да камата падне, ви не знате када ће то бити. У економији је све тренутак и ако тај тренутак промашите све онда иде доле. Ми смо рекли да водимо рачуна о здрављу грађана и здрављу наше економије. Веома нам је важно да тај новац „упумпамо“ у привреду и наставимо са растом који смо започели – оценио је Мали.
Према његовим речима, узимање кредита код ММФ сада није била опција јер, као прво, ММФ даје краткотрајне позајмице оним земљама које имају проблем са дефицитом платног биланса а са друге стране могла је да се од ММФ обезбеди новчана подршка у периоду од пет година, али би у том случају каматна стопа била негде око 4 процената.
– У неким медијима се појавило да је боље радити са ММФ-ом а то говоре они који су 2011. отерали ММФ из Србије. Као што сам рекао имате две врсте помоћи, један је брзи одговор за земље које имају проблем у дефициту платног биланса и немају довољно девизних резеви да измирују своје обавезе као што су то урадиле Босна и Херцеговина, Северна Мекедонија и Тунис. Али ми нисмо у тој групи земаља, Србија има велике девизне резерве од преко 13 милијарди евра, стабилне јавне финансије, исплаћујемо редовно обавезе и то нам није потребно – казао је.
– Друга помоћ је на максимално пет гоидна, реч је о стенд бај аранжману и цена тог капитала од две милијарде евра није испод четири одсто, а ово је 3,3 одсто. ММФ може да помогне и ми са њим радимо али цена је већа него она коју смо добли на тржишту капитала – рекао је Мали.
Према његовим речима, најбољи оцењивачи и критичари су међународни инвеститори који су нам дали новац на седам година.
– Све су земље чекале да виде шта је Србија урадила и све ће покушати да ураде исто. Председник Александар Вучић је у праву кад каже да смо ми далеко испод 60 осто јавног дуга у односу на БДП, далеко испод Мастрихт нивоа и са ових две милијарде ми се налазимо на нивоу од 57 одсто јавног дуга у односу на БДП, те је реч о потпуно одговорној економској политици земље – нагласио је министар.
Мали је на крају прецизирао да ће новац бити искоришћен за подршку економским мерама како би се подржала наша привреда, али и за све друге мере које смо планирали да бисмо остварили стопе раста које смо планирали.
– Хоћемо да будемо на нули или на плусу ове године, да будемо први у Европи и нисмо далеко од тога. Стратешки циљ нам је да новац који имамо и ликвидност и да упумпамо у привреду и да ове године будемо прва земља у Европи по стопи раста – закључио је Мали.
Извор: Ало.рс/В.М.
