Предвиђање онога што би се могло десити у Северној Кореји је тежак посао. Из добрих и разумљивих разлога аналитичари Пјонгјанга су често правили погрешне процене.
А у овом случају, аналитичари су сложни да је ова релативно млада земља од свог оснивања 1948. године имала само две промене лидерства.
Ипак, са позитивне стране главне књиге говори чињеница да Северна Кореја, званично позната као Демократска народна република Кореја или ДПРК, често делује као да прати познати шаблон. Дакле, ако је прошлост било који водич, шта можемо очекивати?
Свака мистерија ће бити краткотрајна.
У претходне две случајеве политичке транзиције, влада је известила о смрти лидера преко државне емисије у року од неколико дана. Свака најава у вези са актуелним вођом вероватно би садржавала детаље о саставу одбора за сахрану. Председавајући тог одбора пружиће најбољи траг о новом шефу државе.
Наследник ће вероватно бити члан породице Ким.
У последње време се много спекулисало о сестри председника Кима, Ким Јо-џонг, као могућем наследнику. Амерички званичници који су се срели са Кимом описали су посебно близак (али хијерархијски) однос, чак и поред нагађања да јој му је она понекад била наклоњена.
Ипак, вредно је напоменути да ДПРК никада није имала женског шефа државе. А ако би садашњи севернокорејски лидер живео дуг живот, онај који важи за наследника би можда имао краћи животни век, као што је то био случај са Кимовим полубратом Ким Џонг-намом, који је убијен у Малезији 2017. године.
Ипак, вероватније је да га наследи члан породице наследник, с обзиром на чињеницу да је ДПРК скоро као монархија. Поред тога, монархија је свој легитимитет утемељила на полу-чаробној причи о божанским особинама Кимове крвне линије.
Ко год је изабран, сполњи коментатори ће га вероватно посматрати као неискусног. Вредно је запамтити да је то управо оно што су људи рекли о младом Ким Џонг-уну, када је преузео функцију 2011. године. Касније ће доказати да су сумњачи погрешили.
Северна Кореја је можда на ивици колапса
Затворене, ауторитарне државе које трпе међународне санкције, рецесију и пандемију могу се природно запитати могу ли аутсајдери – САД, Јужна Кореја, Кина – покушати да искористе неизвесност током транзиције на лидерство. Уз одсуство директне нестабилности и унутрашњих сукоба, тај страх није оправдан, али не би било изненађујуће нити нерационално да Север реагује на тај начин у тренутку рањивости.
Ризик од ненамерних сукоба може се повећати током процеса транзиције у раним фазама, али тако постоји и шанса за дипломатски споразум.
Када је Ким Ил-сунг, први вођа ДПРК-а, умро 1994. усред епидемије глади, већ је био ангажован у преговорима са Клинтоновом администрацијом – разговори су ишли у позитивном смеру.
Негов наследник Ким Џонг-ил тада је делом преузео плашт преговарача, јер су поступци његовог оца утрли пут. Нови вођа би с правом могао уоквирити наставак преговора као понашања како би испунио оставштину свог оца. Ти преговори резултирали су договореним оквиром који је затворио плутонијски реактор у Пјонгјангу и замрзнуо његове ракете дугог домета у периоду од око 8 година.
Када је Ким Јонг-ин умро 2011. године, стање односа САД-ДПРК било је мање блиско. Почетком првог мандата Барака Обаме, амерички председник је „пружио руку“ Северу. Пјонгјанг је вратио услугу тестирањем нуклеарног оружја. Није изненађујуће што је Обамина администрација прешла на друга хитна питања (Велика рецесија, ратови у Ираку и Авганистану, ирански нуклеарни програм) и прешла на политику „стратешког стрпљења“, односно углавном игнорирајући ДПРК. Неки канали су стално отворени и повремени су разговори, али однос је био очигледно помешан. Ипак, две су стране успеле у року од неколико месеци након Кимине смрти да преговарају о ономе што је постало познато као договор из Године Скока. (Али убрзо се почело с питањем лансирања у свемир).
Ако председавајући Ким оде у млађим данима, можда ће се појавити прилика за повратак за преговарачки сто, посебно имајући у виду несигурну ситуацију на Северу – ону која ће се вероватно погоршати у блиском и средњем року. Можда је ово тренутак када ће се ранији покушаји предсједника САД-а за успостављање односа САД-ДПРК исплатити. Али, за претварање прилика у напредак биће потребан мекан глас и лаган додир, квалитете које је председник понекад испољавао у својим односима са Пјонгјангом, чак и ако се ретко приказују у другим политичким аренама.
Укратко, смрт севернокорејског шефа државе представља прилику – прилику за грешку и прилику за напредак.
Извор: Курир.рс/Нешенел интерес
