Издвајамо Православље

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЕВДОКИМА: Његове мошти имају ЧУДОТВОРНУ МОЋ И ЛЕЧЕ ДЕЦУ

Српска православна црква и верници данас славе светог Евдокима.

Свети Евдоким био је родом из Кападокије, син побожних родитеља. За време цара Теофила служио је у војсци и водио врлински живот, држећи се свих Божјих заповести, пребивајући у посту у уздржању и молитви и сузама. Чинио је обилну милостињу убогима, сиромашнима и удовицама и помагао је цркве и манастире, указујући свима самилосну доброту.

Чувао је своју чистоту и никад није хтео да разговара са женама нити да их гледа. Бирао је да ћути, пре него да превише говори и клонио се оних који говоре лажи, клевете и осуђују друге. Једном речју, његову душу су украшавале само врлине.

Због његових необичних врлина, сви су га волели и поштовали, па и сам цар који га је поставио за војводу кападокијског пука и послао у харсијанску област да управља народом. Мудро је управљао и био у свему праведан и пред Богом и пред људима. Ипак његове тајне врлинске подвиге нико не може да зна јер је преминуо док је био још млад. Имао је само тридесет три године тада. Бог га је сигурно толико заволео, да је хтео да га издвоји из средине грешника који би можда успели да измене његов чист разум и душу.

Господ, желећи да прослави овог свеца, дао је чудотворну моћ његовим моштима: да исцељују од сваке болести. Најпре је човек један Илија, у коме је био нечисти дух, одмах по погребу светог Евдокима пришао његовом гробу. Чим је његова нога дотакла гроб, нечисти дух је бацио Илијино тело на гроб и напустио га. Пошто су то видели, људи су почели да доводе своје болеснике до гроба и они су брзо добијали исцељење.

Јелеј из кандила на његовом гробу излечио је децу коме су делови тела били одузети – девојчици руке, а дечаку ноге. А једна жена је на неку љуту рану коју је имала на свом телу ставила мало земље са његовог гроба и рана се излечила.

Светитељева мајка је једном дошла на његов гроб и плачући је тражила да види тело свог сина. Након што су отворили сандук сви су се изненадили јер је тело изгледало као живо, иако је прошло више од годину дана како је сахрањен. Мајка је желела да пренесе мошти у свој дом у Цариград, али су се мештани те земље противили.

Ипак је јеромонах Јосиф успео у тајности да узме мошти и пренесе их у Цариград, а целим путем до тамо, дешавало се исцељивање свих болесника који су им ишли у сусрет.

Родитељи светог Евдокима су мошти положили у цркву Пресвете Богородице, коју су сами подигли.

 

Извор: Телеграф.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ