Од почетка епидемије и увођења ванредних мера очекујемо тренутак када ће ситуација почети да се нормализује. Ти тренуци су стигли. Имунолог Срђа Јанковић рекао је за РТС да наша епидемијска крива опада. У овом тренутку ако бисмо нагло попустили и престали да сузбијамо епидемију, постоје сви услови да се она поново разбукти као да ништа нисмо урадили, указао је Јанковић.
Доктор Срђа Јанковић је, гостујући у Јутарњем програму, рекао да је претходна ноћ била трагична јер је било седморо преминулих.
„Са становишта праћења тока епидемије, број преминулих касни за бројем заражених, односно новооболелих, јер болест траје одређено време, тако да то није показатељ разбуктавања. То су последице онога што смо већ имали“, каже Јанковић.
Наша епидемијска крива опада, што је добра вест, указује Јанковић.
„Оно што је важно да неће опадати сама од себе ако ми не наставило да спроводимо мере, јер у овом тренутку ако бисмо нагло попустили, престали да сузбијамо епидемију, постоје сви услови да се она поново разбукти као да ништа нисмо урадили“, рекао је Јанковић.
Са друге стране, ако наставимо овако, истиче да смо на добром смо путу, имамо све предуслове да се ово заврши овом путањом којом сада иде.
Говорећи о попуштању мера, Јанковић каже да лекари не стрепе од мера које се сада уводе.
Каже да је наглашено да ће свака мера која се даље предвиђа да се ублажи – ипак бити ублажена тек након разматрања тренутне ситуације – још једном ће бити проверено да ли постоје услови да се ублажи мера.
„Чак и оно што је највљено за неке датуме, то су оквирну условни датуми. Ако приметимо да ствари не иду добро, може да се деси да било које ублажавање буде одложено“, рекао је он.
Суштина контрола над ситуацијом
Каже да је суштина да имамо контролу над ситуацијом, преглед ситуације. Наравно да је добра вест то што са проширеним индикацијама тестирања имамо све мање позитивних, каже Јанковић и додаје да то указује да епидемија слаби.
„Да ли и вирус слаби то не можемо са сигурношћу да кажемо, очекујемо пад вируленције када је вирус дуже присутан али то су неке дуже временске скале, то је нека дугорочна еволуција вируса, и није тако једноставно, битно је да он има мање могућности да науди због тога што се мање преноси а могуће је да почиње већ да показује и тај неки тренд, још је рано да кажемо“, рекао је доктор Јанковић.
Говорећи о појави новог жаришта у Неготину, Јанковић каже да свака животна ситуација овог типа носи непредвиђене кораке уназад и понекад никада ништа не тече идеално и у том смислу то не сме да изменади стручњаке.
„Ми бисмо волели да се то није десило, волели бисмо да верујемно да се такве ствари неће дешавати, али једноставно сузбијање епидемије је један процес и у сваком процесу има догађаја који нас изненаде“, рекао је имунолог.
Чекић и плес
Јанковић каже да причамо о две ситуације – једна је ова из које излазимо и док не изађемо из ње, свако попуштање биће врло опрезно на кашичицу – да не угози животе и здравље старијих суграђана и било кога.
Друга ситуација је када останемо без вируса као Кина сада. „Морамо да пазимо да се не врати, то подразумева читав низ дугих мера које морају да се уграде – сада још имамо ванредну ситуацију, али када се она заврши, тиме што ћемо остати без вируса, морамо убудуће редовне ситуације да уградимо читав низ заштитних мера које морају да буде такве да се у живот могу уградити, то ће бити нови изазови“, каже он.
Цитирао је рад који је мени омиљени рад о овој пандемији, где су употребљени термини чекић и плес.
„Када крива крене навише, чекићем је ударамо и она заиста иде наниже, наш чекић је погодио циљ, то је оно што је врло важно да кажемо“, објаснио је Јанковић.
Објашњава да тај ударац ако не попустимо чекић довешће криву на нулу а онда почиње плес, зато што има изложене популације, још увек има вируса у свету, не можемо да држимо затворене границе заувек али морамо неке заштитне мере да имамо.
Према његовим речима, ако чекић сада попустимо, нећемо плесати него ћемо имати поново узлазну криву.
„Не бих много елаборирао о томе шта после осим да ће после бити другачија стратегија која се истражује у свету а подразумеваће рано откривање, заштитне мере, адекватно лечење, и спречавање да се пренесе на друге особе, што не можемо да препустимо колективноим имунитету колико год то био неки завршни циклус сваке епидемије“, указује он.
О вакцинацији
Када дође вакцина моћи ћемо да искоренимо вирус али још је рано, каже Јанковић, додајући да клиничке студије морају да се ригорозно испоштују и обављене по свим принципима медицинске и истраживачке етике.
Да би се то тако обавило, ове потенцијалне вакцине доказаће своју делотворност и безбедност тек када прође довољно времена да се ураде испитивања, објаснио је Јанковић.
„Причати унапред о безбедности нечега што се управо доказује није сврсисходно. Навијам за Новока Ђоковића и сигуран сам да није ништа мислио против вакцинације, нормално је да човек има дилему, али је нормално да заједно тражимо најбоља решења“, каже Јанковић.
Према његовим речима, када будемо имамо делотворну вакцину сигуран сам да ћемо стати сложно једни уз друге али за сада чекић ради, односно епидемиолошке мере.
Говорећи о отварању вртића, Јанковић каже да не желе да вртићи постану место где ће се вирус преностити и да се решење тражи.
Извор: РТС
